HomeBlogKako Se Meša Malter

Kako Se Meša Malter

Osnovne sastojke maltera čine pesak, cement, kreč i naravno određena količina vode.

Pesak čine granule koje mogu imati razičite prečnike od 0,05 do 2 milimetra. U njegovom sastavu nalazi se najviše kvarc a zatim može imati cirkone, magnetit i sl.

Korišćenje portland cementa u sve većoj meri dokazuje koliko je on zapravo tražen na tržištu i koliko ima široku namenu u izradi maltera i betona. Reč je o prahu, hidraulično mineralnom vezivu koje se dobija kada se samelje portland cementni klinker (proces pečenja krečnjaka i gline na temperaturama preko 1000 stepeni C). Kalcijum – sulfat se dodaje u veoma maloj količini ali dovoljnoj za kontrolu brzine vezivanja. Pakovanje cementa je obično u džakovima od 50 kilograma i može se kupiti na svakom stovarištu.

Pored cementa uloga kreča je veoma važna. Do njegovog stvaranja dolazi procesom pečenja u kojem se koristi kalcijum – oksid i dolomit na temperaturi između 1000 i 1200 stepeni C. Negašeni ili kreč u prahu se takođe pakuje u džakove od 50 kilograma.

U postupku zidanja i malterisanja moguće je korišćenje krečnog maltera. U sastavu mlečnog maltera nalazi se kreč i pesak u razmeri 1 prema 3 kod zidanja i 1 prema 1 ukoliko se njime malteriše. Ova vrsta maltera nema posebnu čvrstinu i moguće je njegovo korišćenje ukoliko mesta imaju prosečno opterećenje. Na čvrstoću maltera najveći uticaj imaju vezivni materijali u njemu. Među najčvršćim je mešavina u kojoj se nalazi cement i hidraulički kreč. Ukoliko su opterećenja velika najbolje je upotrebiti malter koji u sebi ima cementa i peska u razmerama 2 prema 1 prema 7 ili 2 prema 1 prema 8. Kod najvećih opterećenja jedini pravi izbor je korišćenje cementnog maltera koji nema kreč u sebi već pesak u razmeri 1 prema 4.

 

Kod manjih količina maltera može se vršiti ručno mešanje maltera uz pomoć lopate ili motike dok je kod većih količina obavezna mešalica. Regulisanje gustine maltera vrši se uz pomoć vode i ne sme biti previše redak. U ovom postupku sve je pitanje znanja i rutine. Ukoliko ste nebrojeno puta pravili malter i radili sa njim ovo će za Vas biti apsolutno prosto. Ukoliko niste previše stručni možete napraviti malu probu. Zamešanu masu treba da stavite na lopatu i blago je nagnete, u slučaju da masa sklizne to dokazuje da je malter retko napravljen.

Malterisanje:

Sam postupak malterisanja u kojem se različite vrste maltera nanose na zidove i plafone vodi do stvaranja ravnih, glatkih i posebno obrađenih površina. Višestruka namena maltera je između ostalog zaštita zidova od spoljnih uticaja, toplotna i zvučna izolacija kao i estetska uloga. Malterisanje se može vršiti na dva načina: ručni ili mašinski. U odnosu na mesto izvođenja malterisanje može biti unutrašnje i spoljašnje i obavezno je korišćenje različitih vrsta maltera.

Najznačajniji uticaj u kvalitetu malterisanja pripisuje se vremenskim uslovima. Malter nikako ne treba nanositi u periodima kada su mrazevi ili velike vrućine. Smrzavanje maltera dovodi do njegovog otpadanja a s druge strane ukoliko su visoke temperature prilikom malterisanja sušenje je mnogo brže i mogu se pojaviti pukotine. Da ne bi došlo do toga mora se često nanositi voda.

Priprema maltera:

Ručno malterisanje maltera zahteva prvenstveno veliku posudu. Smeša treba da se dodaje u posudu u kojoj je već sipana voda a ne obrnuto. U postupku mešanja najbolje je koristiti električnu bušilicu. Postepenim mešanjem treba doći do smese koja podseća na pavlaku. S obzirom na brzinu za koju malter očvrsne najbolje je praviti onoliku količinu smese koja će se iskoristiti u narednih pola sata. Korišćenjem peska kao agregata preporučuje se da on bude što sitniji, odnosno sa najvećom granulacijom od 4 milimetra. Vrsta maltera određuje korišćenje veziva da li je reč o gipsu, kreču ili cementu. Uz veliku posudu koja je neophodna da bi se malter zamešao potrebno je još alata kao što je fangla (posuda kojom se zahvata malter), špakla ili mistrija (njom se nanosi malter), aluminijumska, čelična i plastična glačalica (perdaške), gruba četka i lopatica kojom se ispunjavaju manje rupice.

O bilo kojoj podlozi da je reč obavezno se mora očistiti i ukloniti prašina i stari malter. Ukoliko ima naslaga fleka i buđi da bi se sprečilo prenošenje na malter i štete u vidu raspadanja maltera obavezno se površine premazuju korišćenjem specijalnih zaštitnih sredstava. Hrapave površine su znatno pogodnije za nanošenje maltera. Potrebno je da podloga i malter imaju približan koeficijent rastezanja zbog čega se i prave razlike između osnovnog i završnog sloja i njihovog sastava. Ukoliko na nekim podlogama nije naročito pogodno da se nanosi malter moraju se koristiti specijalni nosači maltera.

Zaštita stolarije pre postupka malterisanja je obavezna, jer je skidanje maltera sa nje jako teško. Najlakše je stolariju zaštititi najlonskom folijom ili trakama. Površine zidova pre nanošenja maltera treba dobro očistiti i nakvasiti vodom kako bi se poboljšalo prijanjanje. Čišćenje podova se takođe podrazumeva.

Nanošenje prvog sloja na zidove je zapravo korišćenje grubog šprica dosta tečnog maltera u sloju od 2 ili 3 milimetra. Nanošenje ovog grubog sloja zapravo služi u boljem vezivanju narednog sloja sa podlogom. Za dobijanje oštrih ivica zidova obavezno je postavljanje aluminijumskih lajsni. Nakon što se i one postave može se nastaviti sa nanošenjem sledećeg sloja.

Savetuje se da malterisanje uvek počne od plafona. Nabacivanje maltera zahteva odsečne i jake pokrete ruke iz zgloba kao i lepljenje mase na zid poput velikih lepinja. Kada se nanese osnovni sloj uz pomoć aluminijumske glačalice ga treba izravnati. Glačalica se uvek drži pomalo ukoso a vodoravni pokreti treba da idu od poda ka plafonu. U završnom sloju treba koristiti nešto ređi malter i ravnati ga kružno uz pomoć plastične glačarice. Kada se nanesu svi ovi slojevi potrebno je malter ostaviti da odstoji minimum nedelju dana pa tek zatim ga dodatno obrađivati.

FOLLOW US ON:
Bušenje Rupe Za Tip
Popravka Ventilatora

anakondadoo@gmail.com

Rate This Article:
NO COMMENTS

LEAVE A COMMENT

Call Now Button