HomeView All Posts – Whole Post (Page 3)

Osnovna uloga oluka je da prihvate svu vodu koja se sliva niz krovne površine i da je na pravilan način i ciljano odvodi. U ovom procesu nisu dovoljni samo oluci već kompletan sistem u koji spadaju i odvodne cevi.

Materijali koji se koriste u izradi oluka:

Mogu se odabrati aluminijumski, bakarni, PVC ili cinkovani oluci. U ovom izboru treba voditi računa o klimatskom području, esteskim efektima kao i postignutim i predviđenim ulaganjima. Lokacija i tip građevine određuje način postavljanja, pa se tako razlikuju oluci koji vise ispod donjeg dela krova od onih prišvršćenih u samom dnu kosine krova.

• Kod visećih oluka kuke su fiksirane za okapnice ili rogove. Zaobljene profile možete videti uglavnom kod tradicionalnih konstrukcija dok novije konstrukcije krase četvrtaste ili mustrom poput krovnog venca.

• Kose oluke drže rešetkasti nosači i oni su direktno oslonjeni na krov. S obzirom da su u istoj ravni sa krovom gotovo su nevidljivi. Najčešće se koriste za krovove od škriljca ili ravnih crepova.

• Postavljanje engleskih oluka je uglavnom vezano za krovne vence. Oni se izrađuju od cinka imaju polukružni presek i jedno otvoreno krilo. Kada se uvuku pod poslednji red crepa stvara se nagib a glavni oslonac su nogare.

Odgovarajuće dimenzije oluka:

U sistemu za odvođenje kišnice mora postojati proporcija u odnosu na površinu krova kao i odgovarajuće dimenzije u odnosu na regionalnu klimu. Veličinu oluka treba posebno projektovati a nikako ne određivati prema realnoj površini krova. Ukoliko se postavi više odvodnih cevi naravno da se smanjuje njihovih prečnik a samim tim su i mnogo diskretnije. U projektovanju konstrukcije treba da učestvuje isključivo profesionalac iz ove oblasti kako bi se maksimalno zadovoljio estetski izgled i funkcionalnost odvodnog sistema.

Najveće prednosti i mane PVC-a, cinka, aluminijuma i bakra pri izradi oluka:

PVC spada u ekonomične materijale jako jednostavne za postavljanje. Definitivno su najprostranjeniji oluci i odvodne cevi od PVC- a samim tim što je veoma lagan i lak za rukovanje. Sečenje je takođe jednostavno kao i njegovo spajanje, za šta se koristi specijalan lepak ili nitne na spojevima.

U brojnoj pratećoj opremi za svaki tip oluka pruža se mogućnost postavljanja krajnje prosto, bez ikakvih poteškoća. U ponuđenom asortimanu nalazi se ogroman izbor boja gde se može postići vizuelni efekat bakra ili cinka, krovnih venaca ili pravougaonih vertikala koje je lako uklopiti sa svim tipovima arhitekture.

PVC oluci su idealni za umerene klime gde nema obilnijih padavina. Ukoliko govorimo o manama ovog materijala treba napomenuti pre svega to da ne trpi niske temperature kao ni naslage leda. Usled nepovoljnih uticaja vrlo brzo PVC oluci postaju krhki i lomljivi. Isto tako se ne preporučuje ni naslanjanje merdevina. Procena je da ovi oluci mogu trajati nekih 20 – ak godina. Kao materijal za izradu oluka PVC je veoma povoljan ali dodatke poput kolena spojeva i uglova prati mnogo veća cena. Kod izuzetno komplikovanih krovova PVC odvodni sistem i njegovo postavljanje može po uloženom novcu čak dostići sisteme od aluminijuma ili cinka. Kada je reč o ekologiji u izradi jedne tone PVC – a utroši se skoro 2 tone nafte. Kada se spaljuje dolazi do zagađenja vazduha a ukoliko se reciklira dobijaju se proizvodi znatno lošijeg kvaliteta. U Evropskoj industriji je neprestana borba kako bi se smanjio štetni uticaj na okolinu.

Oluke od cinka krasi tradicija sadašnjeg vremena. Ima odlične fizičke i hemijske karakteristike. Dodatna zaštita je krajnje bespotrebna. Njegovo oblikovanje je jednostavno takođe i savijanje i lemljenje, prilagodljiv je i kod najkomplikovanijih postavljanja a upotreba je znatno olakšana uz već izrađenu prateću opremu. U sistemu za odvod kišnice koji je izrađen od cinka postoje najrazličitiji oblici i dimenzije, prateća oprema, prirodna ili završna obrada, patinirana i u tom slučaju je znatno olakšana instalacija kao i skraćeno vreme za koje će se postaviti.

Jedina mana koja se može navesti je već spomenuto lemljenje koje nije baš svakom majstoru tako jednostavno kao što se čini i na to posebno treba obratiti pažnju..

Aluminijumski oluci mogu biti takođe različitih oblika od krovnih venaca, trapezastih do polukružnih a za njihovo sastavljanje neophodno je koristiti pravougaone, okrugle ili blago rebraste vertikale.

Aluminijum se može svrstati u stabilne i dugotrajne materijale i ukoliko se radi o prirodnom aluminijumu tu je velika otpornost na koroziju dok će lak nanet u fabrici bez ikakvih oštećenja izdržati profilisanje. Kod ove vrste oluka nije potrebno posebno održavanje. Na tržištu se mogu naći razni oblici i boje u željenoj dužini jer nemaju spojeve i savršeno su nepropustljivi, lako sprovode vodu sa najmanjim mogućim nagibom. Postoji čak i lakirani aluminijum sa veoma pristojnom cenom.

U mane mu se može navesti to što je jedan od relativno mekših metala. Moguće su eventualne deformacije usled nagomilovanja većih količina leda ili naslanjanja merdevina. Aluminijumski sistemi oluka nisu pogodni za postavljanje na bakarne ili gvozdene krovne prekrivače jer u dodiru sa ovim materijalima dolazi do stvaranja korozije. U ekološkom smislu proizvodnja aluminijuma zahteva velike količine nafte a reciklaža jako velike količine energije.

U estetskom smislu najdopadljiviji materijal je bakar. Njega je moguće složiti sa najrazličitijim građevinskim materijalom a bakarne oluke je veoma jednostavno uklopiti sa svim vrstama građevina. Pozitivne osobine su to što se radi o izuzetno dugovečnom materijalu čije je oblikovanje krajnje jednostavno. U postavljanju sistema od bakra i cinka nema razlike. Kada se postavi on je vatreno crvene boje dok se tokom vremena menja u jako lepu braon mat patinu. Za ravnomerno napredovanje ove boje najvažnije je da ne ostanu tragovi prstiju za vreme postavljanja oluka.

Sa bakarnim olucima će se svakako podići vrednost svake građevine na koju se postave. Bakar će trajati najduže u ostalu na sve druge materijale. Podjednako je pogodan za sve klimatske uslove od urbanih sredina do morskog vazduha, ima visoku orpornost na korozitet čak i u najekstremnijim uslovima. S obzirom da je u pitanju prirodan materijal reciklaža se obavlja u najvećoj meri, a zagađenje prirodne sredine u toku tog procesa je minimalno.

Kao jedina mana može se navesti nešto viša cena u odnosu na sisteme za odvod kišnica izrađenih od cinka.

Odavno se za mašinu za sudove ne može reći da je u pitanju moda ili prestiž. Ovo je uređaj koji je neophodan svakoj savremenoj ženi koja ukoliko ne mora, ne želi svo svoje slobodno vreme da provede u kuhinji. Svaka domaćica koja još uvek nije spoznala prednosti ovog uređaja to treba svakako da uradi.

Bogata ponuda na našem tržištu zadovoljiće potrebe i onih najzahtevnijih. Najtraženiji su svakako ugradni modeli koji će se odlično uklopiti u Vašu kuhinju. Među različitim programima raznih modela posebno se može izdvojiti veoma efikasan higijenski program nakon kojeg se ne morate brinuti da li je flašica za bebu sterilisana na pravi način. Uz ovakvu vrstu programa budite sigurni da ste sprečili svaku pojavu bakterija.

Ušteda vremena uz mašinu za pranje posuđa:

Statistički podaci govore da se u pranju sudova u toku samo jednog dana potroši i do 45 minuta. Kada se izračuna za celu nedelju to je oko 5 sati i više, a za ceo mesec jedan ceo dan. Vreme provedeno u pranju sudova može se iskoristiti na mnogo bolji način što ćete zasigurno učiniti dok Vaša mašina obavlja svoju dužnost.

Kako najlakše do savršenog reda u Vašoj kuhinji:

Gomila zaprljanih sudova svuda po kuhinji, koju možete videti prilikom svakog ulaska u nju su u ovom slučaju prošlost. Zaprljane sudove posle svakog obroka treba samo smestiti u mašinu i uključiti je kada napunite mašinu. Na ovaj način u Vašoj kuhinji će u svakom momentu sve biti čisto i besprekorno.

 

Nega ruku:

Koliko zapravo možete da održite negovane ruke i nokte ukoliko non stop ručno perete sudove? Jedino da svaki čas iznova mažete lak na noktima i nanosite gomile kreme kako bi sačuvali kožu od nemilosrdnih deterdženata. Sa mašinom za pranje posuđa nećete imati ovakav problem. Ona će Vas poštedeti svakodnevnog kvašenja i upotrebe hemikalija a Vaše ruke će biti nežne i meke.

Mašina za pranje posuđa štedi struju i vodu:

U toku pranja posuđa vrlo često nam se dešava da ostavljamo predugo da topla voda teče. Sa mašinom za sudove ćete svakako uštedeti, jer je u pitanju dvostruko manja količina potrošene električne energije i gotovo četvorostruko manja količina utrošene vode u toku jednog ciklusa u odnosu na ručno pranje. Na ovaj način smanjuju se računi, a dobija blistavo čisto posuđe.

Čistoća posuđa na visokom nivou:

Odavno smo svi izgubili snagu i volju da se borimo sa prljavim masnim posuđem, gomilom čaša i šolja ili pribora naročito nakon proslava, rođendana i sl. Najveća prednost što se tiče mašine za pranje posuđa je njen rad na temperaturi vode od 65 stepeni C. U ovom slučaju će posuđe zasigurno biti dobro i temeljno oprano i uklonjene sve bakterije. Sa ovom temperaturom nemoguće je posuđe ručno prati.

Najnovije generacije ugradnih mašina za pranje posuđa:

Neke od najnovijih modela sa visokom energetskom klasom A+ nude pranje čak 13 kompleta posuđa, više od 5 različitih programa i 5 različitih temperatura od 40 do 70 stepeni C. Uz najnoviju tehnologiju sa 24 rotirajućih mlaznica visokog pritiska, biće otklonjena sva nečistoća kako sa manjeg tako i sa velikog posuđa. Kod ugradnih mašina komande nisu vidljive, ali učinak njenog rada odnosno pranja svakako jeste. Još jedna od prednosti može biti i mogućnost odloženog starta i do 24 sata što je naročito korisno za uštedu električne energije.

Korišćenje mašine za pranje posuđa i najčešća pitanja:

• Da li je potrebno da se sudovi ispiraju pre odlaganja u mašinu?

S obzirom na visoko efikasne sisteme pranja kod kojih je maksimalno smanjena potrošnja i vode i električne energije, velika razlika postoji između modela od pre 10 godina i sad. Pored utroška vode i struje promenjen je i način odlaganja posuđa u mašinu kao i rešeno pitanje ostataka hrane. Tako sada na primer nije obavezno ispiranje posuđa i uklanjanje ostataka hrane jer će se najnoviji modeli sa posebno ugrađenim metodama svakako izboriti sa ovim stvarima.

Prvenstveno jer je temperatura vode na najvišem nivou što će hranu u potpunosti omekšati. Povećana je znatno i snaga prskanja a pored najnovijeg dizajna pregrada i postavljenih glava prskalica voda ima izvanredan pristup posuđu. Zaključak je da ukoliko ne prepunjavate mašinu sa posuđem i ne stavljate ga preblizu nije potrebno ispiranje hrane. Nakon završenog ciklusa ostatke hrane nakupljene oko filtera jednostavno samo izbacite. Kod najnovijih sistema, filteri su poput levka i u njima se skupljaju svi ostaci hrane. Iz higijenskog razloga i sprečavanja neprijatnih mirisa obavezno je čišćenje i redovno pražnjenje filtera.

• Koji deterdžent treba koristiti?

Savetuje se upotreba tableta ili pakovanja sve u jedan, koje imaju tačne količine praška i agensa koji služi za ispiranje, pa se u ovom slučaju ne mora puniti rezervoar. Sa korišćenjem praška odnosno deterdženta obavezno je i sipanje agensa za ispiranje.

U mnogim sprovedenim istraživanjima pokazalo se koliko su zapravo sredstva za čišćenje domaćinstva štetna po naše zdravlje naročito naše dece. Zar to ne treba da bude dovoljno da se ipak odlučite da ručno napravite sredstva kojim ćete čistiti Vaš dom.

Ukoliko još uvek tražite dovoljno razloga da pređete na ovaj bolji i pre svega zdraviji način održavanja kuće ili stana, evo samo nekih od prednosti a to su da su kod ručno pravljenih sredstava za čišćenje mnogo prijatniji mirisi, nisu škodljiva, rezultate koje će dati apsolutno su jednaki kupovnim sredstvima i pružiće Vam znatnu uštedu novca.

U tako malom ali s druge strane ipak velikom “zelenom” koraku koji ćete primeniti u svom domu, nagradu ćete dobiti u vidu izuzetno čistih površina kao i čistog vazduha i zdrave i srećne porodice.

Potrebni sastojci za pravljenje sredstava za čišćenje:

Samo pravljenje je veoma jednostavno i potrebno je samo nekoliko stvari od kojih se većina nalazi u Vašem domu. Prvo što je potrebno su stare flaše sa raspršivačima koje treba dobro očistiti od prethodnih sredstava za čišćenje. Sledeći sastojci su kuhinjska so, soda bikarbona, destilovano belo sirće, obična voda, maslinovo ulje, limun, tečni sapun i etarska ulja.

U upotrebi etarskih ulja potrebno je nešto više znanja kao i da se dobro raspitate o njima kako bi njihova upotreba bila sigurna. Postoji mogućnost negativne reakcije na neko od esencijalnih ulja. Preporučuje se mala proba u vidu nanošenja ulja na manji deo kože i na taj način proverite da li će ono izazavati neku reakciju. Najbolje je na gornju stranu dlana naneti nekoliko kapi i sačekati oko sat vremena. Ukoliko se ne pojavi nikakva alergijska reakcija potpuno bezbedno moći ćete da ga koristite. Ulja koja su u antiseptičkom i antibakterijskom svojstvu među najboljima a ujedno imaju i izvanredne mirise su npr. ulja lavande, eukaliptusa, čajevca, ruzmarina, matičnjaka i dr.

Kako najbrže do čiste rerne bez ikakvih otrova:

Ne savetuje se korišćenje apsolutno nijednog konvencionalnog čistača rerne uz kojeg ćete zbog jakog mirisa i jačine hemikalija morati širom da otvorite prozore i obavezno koristiti gumene rukavice. Korišćenje ovakvih sredstava nije zdravo naročito u blizini dece a ni po Vas same.
Ono što svakako nije dobro je da čekate da se rerna jako zaprlja. Skidanje starih zapeklih mrlja biće jako teško. Gotovo nijedna domaćica ne uživa u ovom poslu. Slično je i sa ringlama koje treba redovno održavati.

Evo nekih saveta kako da na najlakši način Vaš šporet bude blistav i čist:

Prvo i najvažnije je da pre započetog ribanja i čišćenja šporeta on bude potpuno hladan. Hladna rerna nije samo iz razloga da se ne opečete već da ne bi došlo do raspršivanja sredstava za čišćenje po celoj kuhinji pri dodiru sa rernom koja je vrela. Sledeća stvar u pripremanju šporeta za čišćenje je da se postave novine ispred, kako ne biste nakon toga pod morali da ribate. Rešetke treba ukloniti i potopiti ih u vodu u koju je prethodno razblažena sapunica.

Priprema sredstva za čišćenje je brza i jednostavna. Potrebna je činija u koju će se pomešati soda bikarbona i vrela voda u razmeri 1 : 1 i tako dobiti pasta. Kod jako zaprljanih površina preporučuje se u ovaj rastvor dodati so, koja će u vidu abrazivnog sredstva olakšati čišćenje zaprljane površine. Može se dodati i manja količina belog sirćeta (nekoliko kašika). Nešto ređi rastvor od sode bikarbone i vode možete sipati u flašu sa raspršivačem i povremeno u toku čišćenja natapati površine koje se ribaju.

Postupak čišćenja pastom:

Da biste zaštitili ruke preporučuje se koriščenje rukavica. Pastu treba naneti na celu površinu rerne i vrata i ostaviti neko vreme da stoji. Ukoliko su u pitanju tvrdokorne fleke i masnoća koja se dugo taložila najbolje je koristiti manju četkicu a može da pomogne i četkica za zube. U suprotnom uzmite sunđer i uklonite tragove prljavštine. Nakon završenog postupka i oribanih i osušenih rešetki možete ih vratiti u rernu i diviti se Vašoj blistavo čistoj rerni.

Mikrotalasnu peć možemo svrstati u brze i štedljive aparate u kojima se kuva ili samo podgreva manja i srednja porcija obroka. U ovakvom pripremanju hrane potrošnja električne energije je upola manja u odnosu na upotrebu električnog šporeta koji se svakako preporučuje kada su veće količine hrane u pitanju. S manjkom vremena kada je u pitanju odmrzavanje hrane koju smo izvadili iz zamrzivača, svakako da će Vam pomoći mikrotalasna, ali se ne treba uvek osloniti na nju ukoliko možete ranije izvaditi namirnicu i odlediti je na prirodan način.

Na koje sve načine upotrebljavamo mikrotalasnu peć i kako je održavati:

Koliko puta Vam se desilo da Vam jelo u mikrotalasnoj rerni gotovo eksplodira? Da li i Vi ponekad grejete kafu u njoj ili čak mleko pa Vam se dogodi da ceo sadržaj šolje izađe van. I pored ovakvih nezgoda čišćenje i održavanje mikrotalasne ne treba da Vam bude naporno. Naprotiv ne oduzima puno vremena i nisu potrebni specijalni deterdženti ili sredstva za održavanje već možete iskoristiti prozvode koje imate kod kuće.

Ceo postupak je iz nekoliko koraka:

Prvo što treba uraditi je izvaditi rotirajući tanjir iz nje i oprati ga u toploj sapunici. Ukoliko u pećnici ima ostataka skorele hrane treba ih pažljivo sastrugati i ukloniti uz pomoć tople vode i sode bikarbone. Ukoliko je tanjir ili poslužavnik iz mikrotalasne od stakla treba voditi posebno računa pri pranju kako se ne bi desilo da Vam iz sapunice isklizne i ruke i polomi se.

U sledećem koraku je pravljenje sopstvenog sredstva za čišćenje:

Potrebna je velika staklena činija i dve do tri čaše obične vode. U nju treba dodati kolutove limuna ili par kašika limunovog soka. Ukoliko nemate limun možete upotrebiti i pomorandžu ili sipati sirće otprilike pola šolje. Svaki ovaj sastojak pomoći će u što lakšem uklanjanju zapekle hrane iz rerne a pri tom eliminisati sve neprijatne mirise iz nje.

Zatim se činija u kojoj se nalazi pripremljeno sredstvo za čišćenje stavlja u mikrotalasnu i uključuje da provri. Treba ostaviti da ključa minut do dva a nakon stvorene pare na unutrašnjoj strani prozora treba je isključiti. Nakon toga činiju treba ostaviti da stoji još nekih 15- ak minuta da para očisti svu zakorelu hranu i prljavštinu.

Kada prođe određeno vreme činiju treba izvaditi pažljivo sa rukavicom jer će ona biti vrela. Ukoliko ste u činiju stavljali kolutove od limuna ili pomorandže možete ih izvaditi a tečnost prosuti u sudoperu čime ćete je ujedno očistiti i osvežiti mirisom.

Vlažnom krpom ili sunđerom treba prebrisati kompletnu unutrašnjost rerne. Uporne zaostale fleke mogu se skinuti sodom bikarbonom nanetom na sunđer ili krpu jednostavnim trljanjem. Najefikasnije čišćenje vrata mikrotalasne sa unutrašnje strane je mešavinom vode i sirćeta. Ukoliko ste završili čišćenje unutrašnjosti mikrotalasne i oprali rotirajući tanjir možete ga vratiti na mesto.

 

Čišćenje spoljašnjeg dela mikrotalasne peći:

Za brisanje spoljašnjosti potreban je vlažan sunđer i mešavina vode i sirćeta. Dugmiće i vrata treba dobro očistiti jer se oko njih stvara najveća prljavština. Ujedno treba proveriti ventile koji se nalaze na zadnjoj strani mikrotalasne jer se tu obično skuplja dosta prašine. Čišćenje je jednostavno korišćenjem usisivača.

Čistu i mirišljavu mikrotalasnu peć spremili ste za upotrebu.

Korisni saveti u pravilnoj upotrebi:

Kada je reč o materijalima koji se mogu upotrebljavati za pripremanje namirnica u mikrotalasnoj, najbolje je koristiti vatrostalnu keramiku, staklo ili porcelan. U drvenim posudama moguće je jedino podgrevanje hrane. Hartiju, karton ili tanak stiropor možete staviti jedino u pakovanju u kome se nalaze.

Šta se ne sme stavljati u mikrotalasnu?

Stavljanjem metala u nju dolazi do odbijanja mikrotalasa (viljuške, kašike i metalno posuđe ne treba stavljati u mikrotalasnu). Metalni sudovi u mikrotalasnoj mogu izazvati pojavu varnica što ujedno može i oštetiti uređaj. Korišćenje posuđa od stakla ili porcelana koje na sebi ima srebrne ili zlatne šare nije preporučljivo. Proizvode koji su hermetički zatvoreni u konzervama, teglama ili flašicama ne podgrevati na taj način već se moraju skinuti zatvarači a tegle otvoriti. Obična plastika se nikako ne stavlja u mikrotalasnu, već samo ona koji ima posebnu oznaku o termootpornosti. Aluminijumske folije i inoks posuđe se takođe ne sme stavljati.

Kvarovi na električnim uređajima:

Električni uređaji su svuda u našim domovima. Usled nepravilnog korišćenja ili njihovog pregrevanja može doći do pojave požara. Savetuje se da prilikom pojave svakog sumnjivog mirisa ili nekog novog zvuka koji se javlja u električnom sistemu obavezno pozovete električara kako bi se sve to proverilo.U popravci električnih uređaja ili vodova uvek je mnogo bolje i sigurnije da radove izvodi stručno lice. Pre svega toga postoje rutinske mere koje mogu sprečiti električne požare. Televizor recimo treba uvek isključivati uz pomoć prekidača, uključivanje mašine za pranje ili sušenje veša kao i mašinu za sudove ne treba uključivati pred spavanje ili kada neposredno posle toga izlazite iz svog doma. Sušenje odeće na radijatoru ili agregatima u sauni nikako nije dozvoljeno. Kada koristite toster ili peglu treba steći naviku da ih nakon korišćenja iste sekunde isključujete izvlačenjem utikača iz zida. Instaliranje prekidača u slučaju kvara na uzemljenju može biti veoma korisno.

Mogući uzroci požara u našem domu:

Sveće:

Sa svećama naročito treba biti obazriv. One se nikako ne smeju ostavljati u blizini zavesa ili televizora. Svećnjaci treba da budu od kvalitetnog materijala keramički, stakleni ili limeni – drvene treba izbaciti iz upotrebe. Prostoriju nikada ne treba napuštati u kojima ima zapaljenih sveća. Obavezno ih treba ugasiti pa tek onda izaći. Deca su kada je u pitanju vatra oduvek bila jako radoznala. Iz tog razloga je veoma važno naučiti ih kako da recimo sveće koriste na pravi način. Plašenjem se može stvoriti kontra efekat gde će oni zasigurno postati još više radoznali. Ne treba ih nikada ostavljati same u prisustvu otvorene vatre ili sveća.

Cigarete:

U najčešće uzroke požara čak sa smrtnim rezultatima spada pušenje. U krevetu ili van njega ono je svakako opasno po život. Najopasnije može biti ukoliko se desi da zaspite u fotelji ili sofi sa upaljenom cigaretom. Sadržaj pepeljare može prouzrokovati požar ukoliko je ostalo žara pa se savetuje da pri pražnjenju sipate malo vode.

Kuhinja:

Na šporetu nastaje najveći broj požara kada je reč o kuhinji. Najčešći uzroci su kada sva tečnost iz posude u kojoj kuvate ispari. Ulje i mast vrlo brzo mogu da počnu da gore naročito na visokim temperaturama pa nikako nije preporučljivo da se prilikom pripremanja hrane i uključenog šporeta napušta kuhinja. Na šporetu ili aparatu za kuvanje kafe može se instalirati tajmer koji će prekinuti napajanje električnom energijom što je jedna od izuzetno korisnih stvari u kuhinji. Kuhinjske ventilatore treba redovno čistiti i održavati čime ćete smanjiti opasnost od pojave požara s obzirom da čađ i masnoća mogu vrlo lako da se zapale.

Lako zapaljive tečnosti:

Alkohol, petrolej, benzin ili tečnost za paljenje vatre treba čuvati u posebnim sudovima i na posebnim mestima nepristupačnim deci. Za raspaljivanje roštilja je svakako bolje koristiti tečnost kojom se pali vatra nego sipati alkohol ili benzin. Bacanje flaše od raspršivača može biti jako opasno i izazvati eksploziju. Rukovanje plinom je od velike važnosti s obzirom da se radi o zapaljivom gasu. Zatvaranje ventila plinske boce je obavezno ukoliko ne koristite gas. Plinske boce odnosno creva, ventile i spojeve u kamp prikolicama ili čamcima treba redovno proveravati kako bi izbegli neželjene posledice.

Česte paljevine u stambenim naseljima:

Vrlo često se pali trava, razno nakupljeno đubre ili čak celi kontejneri što može biti veoma opasno. Zapaljive materijale nikako ne treba držati na lako pristupačnim mestima. U stambenim zgradama, potkrovljima, podrumima i garažama treba voditi računa šta se sve ostavlja i nagomilava kao i da su osvetljenje i svi prekidači u ispravnom stanju.

Na koji način reagovati u slučaju požara:

Treba znati da je u ovakvim situacijama najopasniji dim koji vrlo često može prouzrokovati posledice kobne po život. Preporučuje se ugradnja uređaja koji služe za upozorenje od požara i reaguju na dim, koji će Vas u svakom momentu ukoliko spavate zasigurno probuditi. U redovnom kontrolisanju treba pritisnuti dugme na uređaju koji služi za proveru ispravnosti.

Ručni uređaj koji služi za gašenje požara:

Ovaj uređaj svakako treba imati u svom domu jer pre svega može poslužiti za što pre gašenje požara. Sa ovim uređajem treba da budu upoznati svi članovi domaćinstva kao i znati gde se aparat nalazi u slučaju opasnosti. Samo korišćenje odnosno upotreba objašnjena je detaljno u brošuri u kojoj su između ostalog i veoma korisni saveti.

Evakuacija:

U slučaju požara najvažnije je imati precizan plan evakuacije Vas i svih ostalih članova domaćinstva. Najbolje je ukoliko može da se naprave dva puta i na taj način najbrže što je moguće napusti prostorija u kojoj je požar. Obezbeđivanje što jednostavnijeg izlaska iz kuće ili stana u ovom slučaju je najvažnija. Zbog toga se ne preporučuje korišćenje sigurnosne brave sa unutrašnje strane vrata.

Korisni saveti pri gašenju manjih požara:

• Voda služi za gašenje većine požara. Neki objekti imaju specijalne instalacije kojima se mogu dopremiti i mnogo veće količine vode pod jakim pritiskom čime se mogu ugasiti i požari većih razmera. Mnoge stambene zgrade opremljene su hidrantskim instalacijama obeležene slovom H, vrlo često potpuno zapuštene i neupotrebljive što svakako nije dobro.

• Gašenje požara vodom podrazumeva polivanje kante za smeće, manjeg drvenog predmeta, komada nameštaja, tepiha ili zavesa. Vodom se nikako ne smeju gasiti električne instalacije ili ulje zapaljeno na šporetu. Električne instalacije u dodiru sa vodom mogu izazvati strujni udar, dok ćete zapaljeno ulje vodom samo još više rasplamsati.

• U slučaju zapaljene lampe treba uzeti izolovana klešta i otkinuti kabal iz struje a zatim lampu politi vodom.

• Stari TV uređaji ukoliko se zapale nikako ne treba gasiti vodom jer u sebi imaju akumulacioni uređaj u kojem se zadržava električni naboj. Za gašenje ovog aparata najbolje je koristiti neki prekrivač ili deblje ćebe.

• U slučaju da pri ruci imate jedino vodu najsigurnije je svakako isključivanje električnog napajanja u celoj kući ili stanu tako što ćete odvrnuti sve osigurače ili spustiti sklopke ukoliko je novi tip osigurača u pitanju. Tek nakon toga je moguće korišćenje vode za gašenje.

• Ukoliko dođe do zapaljenja osiguračke table što može izazvati niz neispravnosti ili veliko opterećenje najefikasnije je u glavnom ormanu prekinuti napajanje sve tri faze.

Važna napomena u slučaju požara:

Samo i isključivo bez panike! Prvo što treba uraditi je pozvati vatrogasnu službu i mirno odgovarati na sva pitanja kao i pažljivo poslušati njihove savete i uputstva.

Veštačka trava u restoranima i kafićima:

U sunčanim danima svi se mnogo prijatnije osećamo kada smo napolju ili uživamo u zelenim površinama. Tako su terase i bašte mnogih kafića ili restorana prekrivene veštačkom travom ili zelenim tepisonima koji stvaraju još prijatniji osećaj svojim gostima. Najraznovrsnija ponuda podova za terase i bašte mogu pomoći u stvaranju pravog ambijenta za uživanje u lepom sunčanom periodu.

Na mestima gde nije moguće da izraste prirodna trava kao što su podovi balkona, terasa ili neki drugi delovi dvorišta ovo je svakako pravo i najadekvatnije rešenje. Sve više se može videti i u enterijeru pa čak i tokom dizajniranja nameštaja i sl.

I pored toga što se radi o sintetičkom materijalu, veštačka trava će svakako promeniti izgled svakog prostora, pružiti mu prijatnu i opuštenu atmosferu i na neki način Vas približiti prirodi. U vizuelnom smislu zeleni travnjak pa makar i veštački stvara jako dobar efekat.

Postavljanje veštačke trave je krajnje jednostavno, identično postavljanju tepiha. Dodatno olakšanje je što može da se kroji i uklapa u svako okruženje pa čak i na mestima gde su saksije, nameštaj, pločnici, već postojeći travnjak ili cvetnjaci i dr.

 

Upotreba u enterijeru može biti veoma interesantna. Veštačkom travom ili zelenim tepisonima mogu se na vrlo zanimljiv način prekriti podovi u dečijim sobama ili sobama koje služe za igranje, hodnici ili da se poput tepiha postave samo oko nekih komada nameštaja. Veštačka trava može poslužiti u oblaganju baštenskog nameštaja ili čak u izradi raznih cegera, torbi i ukrasa. Može se postaviti i na zidove i ujedno biti veoma interesantna i neobična dekoraciju u Vašem dvorištu ili na terasi.

Osnovne karakteristike veštačke trave:

Veštačkoj travi je izuzetno naglašen prirodni izgled, meka je i udobna za hodanje. Ogromna pogodnost je što se na veoma jednostavan način postavlja a dodatnih troškova u daljem održavanju apsolutno nema. Da bi se što lakše i bolje postavila potrebna je ravna betonska podloga.

 

Razlikuje se više vrsta veštačke trave a u to ulazi dužina vlati, boja i gustina. Njena osnovna karakteristika je da je u odnosu na namenu, potrebno pipremanje posebnog sloja u vidu podloge na koju će se trava postaviti. Na nju se posipa pesak ili drobljena guma kako bi još lepše i prirodnije izgledala.

Veštačka trava kojom se oblažu sportski tereni:

Nema govora da je u ekonomskom smislu mnogo bolje i isplativije postaviti veštački travnjak u odnosu na prirodni. Prirodna trava zahteva puno nege – od zalivanja, košenja, prihranjivanja do toga da je treba odmoriti od gaženja i habanja. Korišćenje veštačkog travnjaka može biti nemilosrdno i neprekidno 24 časa u apsolutno svim vremenskim uslovima. Što se tiče bezbednosti igrača potpuno je jednaka prirodnom travnjaku. Jedna od glavnih nedostataka veštačke trave je to što se brže i mnogo više greje na suncu i visokim temperaturama.

U tehnologiji proizvodnje veštačke trave gotovo sve je preuzeto iz proizvodnje tepiha. Upotreba veoma sličnih mašina služi za taftovanje zelenih vlakana za polipropilensku podlogu i nakon toga sledi šišanje trave na određenu visinu. Na poleđini podloge nanosi se lateks koji sprečava ispadanje vlati. Da bi voda mogla da otiče, naročito na otvorenim terenima, obavezno se buše rupe na svakih 15 – ak santimetara.Na kraju se trava dobije u širokim rolnama od po 4 metara. Postoji mogućnost da se proizvođačima tačno naruči dužina rolni kao i obeležene ravne linije terena žute ili bele boje. Polietilen i polipropilen su materijali koji su najzastupljeniji u pravljenju vlakana. Ona od polipropilena su mekša dok su polietilenska vlakna znatno otpornija na razne klimatske uslove.

Visinu vlati određuje vrsta sporta a mogu biti visine od 10 do 60 milimetara. Boja je u većini slučajeva zelena, kod teniskih terena je čuvena terakot, dok linije mogu biti u plavoj, beloj ili žutoj boji. Teniski tereni zahtevaju izuzetno gustu nisku travu. O kvalitetu trave odlučuje materijal, što više se koristi to je kvalitet bolji ali i znatno viša cena. Količina materijala vrlo često se prikazuje neto težinom po metru kvadratnom i ukupnom težinom sa podlogom. Boja veštačke trave kao i postojanost na UV zrake veoma je važna kada se govori o kvalitetu. Garancija koju Vam proizvođači mogu dati kreće se od 5 do 10 godina.

Betonske ili asfaltne ploče mogu biti dobra podloga sintetičkom travnjaku dok je kod otvorenih terena mnogo bolje pripremiti podlogu u vidu drenažnog sloja tucanika i peska. Ovaj sloj treba da bude oko 20 –ak santimetara debljine što zavisi od terena, njegove veličine i namene. Proizvođači trave će Vam dati detaljno objašnjenje o pripremanju drenažnog sloja. Kada se dobro utaba i precizno niveliše mogu se postavljati rolne veštačke trave. Vrši se ukrajanje spojeva rolni i lepljenje na spojne trake. Koristi se poliuretanski elastični lepak. Isti postupak je i sa linijama s tim što se one ukrajaju u kontrastnim bojama.

Nanošenje kvarcnog peska i mlevene gume na veštačku travu vrši se ručno ili uz pomoć specijalnih mašina. Potrebno je da se postupak izvrši pažljivo i postepeno a trava mora konstantno da se četka kako vlati ne bi ostale zatrpane. Uloga kvarcnog peska je da vlati drži uspravno što će terenu dati određene sportske karakteristike. Kod teniskih terena se isključivo pesak koristi, dok se kod fudbalskih dodaje i mlevena guma kako bi teren bio elastičan i mek. Najbolje da se koristi pesak okruglog zrna jer jedino tako neće oštetiti vlakna. Kod niže trave upotrebljava se dosta sitnija frakcija peska a za višu krupnija.

Guma se može koristiti i ukoliko je reciklirana i dobija se od starih automobilskih guma koje se melju. Trava se može posuti i EPDM granulama koje su u boji trave i izgleda jako lepo, ali je to nešto skuplje rešenje. Visina vlati određuje količinu ispune. Za jedan metar kvadratni potrebno je od 12 – 20 kilograma peska i od 6 – 15 kilograma gume.

Na koji način treba održavati veštački travnjak:

Povremeno četkanje je najvažnije i može se vršiti mašinski ili ručno uz pomoć grabulja. Na ovaj način dolazi do ravnomerne raspodele gume i peska i vlati nisu zatrpane ispunom.

Kako da definišete svoj sopstveni dekoracioni stil?

Počnite recimo od dnevne sobe. Ovo je prostorija koja prvenstveno služi za okupljanje porodice i prijatelja, te iz tog razloga treba joj posvetiti dosta napora i pažnje pri uređenju. Jedino na taj način rezultat ne može da izostane, a prijatna i harmonična atmosfera opčiniće svakog ko se u ovom prostoru nalazi. Dnevna soba se uglavnom nalazi odmah posle hodnika i vidljiva je kako Vama tako i Vašim gostima kada ulaze u Vašu kuću ili stan.

Treba imati oko za dizajn!

Koliko god Vam to mogućnosti i druge obaveze dozvoljavaju, uređenju dnevnog boravka se maksimalno posvetite. Nemojte žuriti i stvarati bespotreban pritisak. Do raznih ideja i inspiracije možete doći i preko časopisa ili najrazličitijih članaka koji se mogu pronaći na internet stranama.

Različiti ukusi i želje:

Koje boje biste najviše voleli u svom domu? Kakve teksture i dezene volite? Koji od stilova najviše pristaje Vašem karakteru i da li ste više za antiku, starinske ili moderne stilove. Da li Vam je važno da soba bude prijatna i udobna ili isključivo ultra moderna?

Sve su ovo pitanja na koja treba odgovoriti i olakšati sebi mnogo toga. U dizajniranju se treba voditi isključivo sopstvenim ukusom a nikako uređivati prostor da bi drugi bili impresionirani njime. Dizajn svakog prostora treba da bude u svakom smislu prilagođen Vama i ukućanima.

Stil tradicionalne topline:

U generalnom smislu pojam tradicionalno obuhvata sve ono što je sofisticirano i vanvremensko, formalno, gde ima dosta antičkih figura i detalja, prisustvo drveta, glamura i prigušenih, blagih boja. Ovakve sobe su pre svega komforne i gaje stil klasične prefinjene elegancije. Na tkaninama je naročito izražena luksuznost uz visokokvalitetan nameštaj i detalje poput slika, grafika ili uramljenih ličnih uspomena.

Moderni stilovi:

U klasično modernom tj. savremenom stilu tretiranje enterijera jednako je trodimenzionalnoj umetnosti, balansirajućim formama, oblicima i teksturi. Što se tiče površina one su uglavnom potpuno ravne , upotrebljavaju se čiste i izrazito sveže boje, različiti geometrijski oblici, besprekorni detalji i završna obrada.

Opušteni – kežual stilovi:

Ovakav stil uređenja enterijera je ustvari mešavina odabranog i harmoničnog spoja nameštaja, raznih detalja i boja koje će apsolutno okarakterisati Vas kao ličnost. U opuštenom stilu udružuju se drevni i moderni stilovi, kombinuju čiste linije savremenog i topline etno stila a ujedno vezuju boje i dezeni. U etno stil spada sav ručno napravljen nameštaj od prirodnih materijala i tekstura gde nema modernih i veštačkih detalja. Sve romantične, rustične , seoske kuće krasi upravo etno stil.

Korisni saveti pri uređenju dnevne sobe:

Ukoliko ste u manjku ideja i inspiracije pomoć potražite u časopisima koji se bave uređenjem enterijera što će Vam biti od velike pomoći. Birajte nameštaj koji ima različitu visinu i time sobu učinite još zanimljivijom. Odgovarajuće osvetljenje u različitim delovima dnevnog boravka je na prvom mestu. Kombinujte plafonsko osvetljenje sa raznim stolnim lampama ili onim standardnim modelima što će zagarantovano stvoriti toplu i prijatnu atmosferu.

Mnogi detalji mogu narušiti pozitivan utisak kada je u pitanju dnevna soba. U njoj nikako nije poželjna recimo samo jedna stolica za sedenje jer se gosti mogu osetiti neprijatno i nepoželjno. Sa više stolica ili raznim sofama to se ne može desiti. Starim pohabanim stvarima poput jastuka, zavesa ili tepisona ovde svakako nije mesto i njih treba prepraviti ili shodno mogućnostima obnoviti. Nikada se nemojte plašiti da ćete pogrešiti pri izboru boja i dezena jer i ukoliko Vam se boja zidova ili nekih drugih detalja ne dopadne uvek ih možete promeniti.

Uređenje hodnika i stepeništa:

Ovim delovima kuća i stanova obično se ne pridaje veliki značaj samim tim što se radi o prolaznim prostorijama u kojima nema preteranog zadržavanja, ali su i te kako važni pri ostavljanju prvog utiska svakog ko ulazi u Vaš dom. Od dobro predstavljenog tj. uređenog hodnika zavisi i osećaj dobrodošlice.

Hodnici se ne moraju zatrpati raznim jaknama ili obućom što je u većini slučajeva. Iako se uglavnom radi o izuzetno malim ili uzanim prostorijama davanjem ličnog pečata u vidu raznih slika ili fotografija od hodnika se može napraviti veoma interesantna prostorija. Korišćenjem odgovarajućih boja može se stvoriti osećaj topline, mogu se koristiti tapete ili tkanine u vidu prostirki, zavesa ili draperija. Duge uske hodnike naročito mogu ukrasiti tapete koje će stvoriti efekat širine. U hodniku apsolutno ne morate brinuti da li ćete tapete i boje zidova uklopiti i složiti sa nameštajem, pa su Vam i mogućnosti ogromne.

Detalji u hodniku na koje treba obratiti pažnju:

Ukoliko u hodniku ima prozora obavezno ga treba istaknuti i ispod njega postaviti manji sto ili stolicu ukoliko to prostor dozvoljava. Kada je reč o bojenju i prekrivanju zidova najbolje je koristiti postojane materijale koji se mogu brisati ili prati i na taj način će uvek biti čisti i bez fleka od obuće ili prljavih ruku.

Savetuje se izbacivanje svih nepotrebnih stvari iz hodnika kako ne biste od ove prostorije napravili skladište i odmah pri ulasku u Vaš dom naružili njegov izgled. Za odlaganje jakni, obuća i drugih stvari treba imati odgovarajuće komode, cipelarnike ili ormare i na taj način hodnik uvek držati uredan i fino skockan. Prazan prostor ispod stepeništa iskoristite na pravi način.Ormar po meri je jedno od najbojih rešenja jer ga maksimalno možete iskoristiti za odlaganje i skladištenje raznih stvari.

Na koji način vizuelno smanjiti ili povećati prostor?

• Korišćenjem toplih boja dolazi do smanjena prostora. Žuti zidovi će prostoriju učiniti vizuelno manjom. Plava boja će je svakako povećati. Najbolje rešenje je kombinacija svetlih i tamnijih nijansi hladne boje.

• U nedostatku svetlosti toplim bojama ćete obradovati tamne, nedovoljno osunčane prostorije. Ukoliko ima previše svetlosti nepotrebno je koristiti belu boju jer ona spada u spektar hladnih boja.

• U svetlo plavoj sobi idealno je staviti teget krevet, tepih u tamno plavoj boji ili bledo lila zavesu.

• Najbolji trikovi u malim prostorima postižu se postavljanjem ogledala. Može se staviti jedno veće ili čak više manjih ogledala na jednom zidu.

U toplim letnjim večerima pojavom komaraca i ostalih insekata mogu se duge tople letnje noći pretvoriti u prave noćne more. Da biste se zaštitili od komaraca i drugih insekata na tržištu se mogu naći razna hemijska i druga sredstva. Njih je potrebno iznova kupovati i upotrebljavati što nije naročito isplativo. Jedina adekvatna i prava zaštita od dosadnih insekata jeste postavljanje komarnika.

Sa komarnicima se stvara idealna zaštita naročito u letnjem periodu kada ima dosta mušica, komaraca i ostalih insekata a pri tom je omogućeno vazduhu da normalno ulazi u prostoriju i na taj način je provetrava.

Podela komarnika je na:

– Rolo
– Fiksne i
– Američke komarnike.

Rolo komarnike možemo svrstati u najpopularnije i najčešće korišćene. Uz elegantan izgled sa laganim aluminijumskim okvirom rolo komarnike krasi izuzetna funkcionalnost jer se mrežica na veoma jednostavan način spušta i podiže povlačenjem ručice sa kanapom. Postavljanje komarnika je uglavnom sa spoljašnje strane na već postojeće prozore. Mogu se montirati i kao takozvani skriveni komarnici ispod roletni. Najviše se koriste na prozorima spavaćih soba, dnevnih boravaka i kuhinja.

Montaža fiksnih komarnika povezana je sa manje upotrebljivim prozorima koji se mogu naći recimo u podrumima, ostavama, toaletima ili prostorijama koje zahtevaju stalnu zaštitu od insekata npr. u kuhinji ili špajizu. Kod fiksnih komarnika su cele površine fiksirane za profile prozora i nemoguće ih je otvarati niti podešavati.

U poređenju sa rolo komarnicima američke komarnike možete postaviti i na sva vrata bilo da su u pitanju ulazna ili balkonska. Američki komarnici su jako popularni, izgledaju veoma elegantno i krasi ih praktičnost a uz sve to će Vam pružiti maksimalnu zaštitu od komaraca i drugih insekata. Zatvaranje ove vrste komarnika je pomoću magneta čime je dodatno pojednostavljeno njihovo korišćenje. Razlikujemo jednokrilne od dvokrilnih a to pre svega zavisi od vrste vrata na koja se postavljaju.

Osnovni elementi komarnika i njihove karakteristike:

Komarnike čini aluminijum i mrežica što govori u prilog da se radi o netoksičnim materijalima koji nisu štetni po zdravlje Vas i Vaše porodice. Kada je reč o održavanju veoma su praktični i jednostavni, i maksimalno prilagođeni Vašim potrebama.

Za izradu insekt mreže koristi se fiberglas koji je u više slojeva obložen PVC materijalom. Radi se o idealnom materijalu kako za stambene tako i za sve poslovne objekte i stopostotnoj zaštiti od komaraca i svih ostalih insekata. Pored maksimalne zaštite obezbeđuju i maksimalno provetravanje prostora.

Fiberglas insekt mrežu krase sledeće karakteristike:

– Visoka otpornost na vatru, koroziju, i sve vremenske uslove.
– Otporna je na visoke temperature.
– Izuzetno je postojana.
– Jednostavno i vrlo praktično se održava.
– Stvara odličnu ventilaciju i transparenciju.
– Sama struktura mreže čini je jako čvrstom i stabilnom.
– Ima veoma dug vek trajanja.

Izrada komarnika ili insekt mreža može biti odvojena ili u sklopu stolarije. Njihova glavna uloga je da prilikom provetravanja prostorija spreče ulazak dosadnih insekata. Kod rolo komarnika je namotavanje vrlo lako na osovinu čime je omogućeno nesmetano prilaženje prozorima tokom pranja. Komarnike možete poručiti po merama i dimenzijama koje odgovaraju Vašim prozorima i vratima.

Da mreža što duže traje postavljene su četkice na samom profilu i po njima se mreža kreće. Uz rubove mreže nalaze se vođice zaštićene četkicama i na taj način sprečava kidanje i razna druga oštećenja mreže. U mehanizmu kojim se mreža pomera nalazi se opruga koja pruža ravnomerno povlačenje i dolazi do namotavanja mreže na oprugu.

U sklopu rolo mreža nalaze se i aluminijumski okviri i kutije koji mogu biti u beloj ili braon boji. Postoji mogućnost da u zimskom periodu ukoliko želite uklonite celu konstrukciju i po potrebi je ponovo montirate.

Fiksni komarnici takođe imaju aluminijumske profile i oni se takođe mogu birati između bele i braon boje. Montiraju se i demontiraju još jednostavnije nego rolo komarnici.

Na tržištu se mogu naći i poručiti plisse komarnici koji su posebno namenjeni balkonskim vratima sa horizontalnim pomeranjem. Kod ove vrste komarnika nema donjih vođica. Za lakše otvaranje i zatvaranje služi povratni feder. Komarnik može imati jedno ili dva krila i može se zatvarati na sredini. Posebne spojnice koje su obezbeđene, olakšavaju skidanje i ponovno postavljanje ovih komarnika. Mreža je plisirana sa ojačanjem od niti kevlara, što pruža visoku otpornost na sve vremenske uslove.

Fiksni PVC komarnik po principu “Uradi sam”:

Sve više je onih koji će uz samo malo truda i umeća vrlo lako i kod kuće napraviti fiksni komarnik. Prvenstveno treba obezbediti sav potreban materijal u koji spada PVC profil sa kanalom u koji ulazi tvrđa guma sa kružno poprečnim presekom, PVC spojevi tj. uglovi kako bi se vezale sve četiri strane profila, mrežica i guma za zatezanje.

Kanadska Tegola je krovni materijal prilagodljiv svim oblicima krovova. Šindra Tegola zadovoljava sve tehničke i estetske kriterijume a uz sve to izuzetno je dugotrajan materijal, štedi vreme i novac. U savremenom planiranju krovova neophodno je da materijal karakterišu i neke do sada potpuno nepoznate osobine. Nije dovoljno da krovni materijal služi samo kao zaštita. Mnogo značajnije je postizanje estetskog faktora kao i uspešno uključivanje u okolinu. Visoki tehnički kriterijumi moraju biti ispunjeni poput dobre izolacije, visoke otpornosti i lagane strukture. Upravo ove karakteristike krase Kanadsku Tegolu čije je prilagođavanje u tehničkom i dizajnerskom smislu tekao polako, sve dok nije postignuta ogromna potražnja širom sveta.

Podela tegola je na:

– Granulatne i
– Metalne.

Osnovne karakteristike Kanadske Tegole:

Kanadsku tegolu možemo svrstati u univerzalne proizvode sa upotrebom u gotovo svakoj situaciji. Garancija njene upotrebe su tehničke usluge na visokom nivou. U velikom izboru boja i oblika od čega je 11 modela i 58 nijansi svaki krovni pokrivač može ispratiti zahteve projekta.

Kanadska Tegola postojana je na hladnoću jer je testirana na izuzetno niskim temperaturama čak -70 stepeni C. Test na temperaturi od + 90 stepeni C pokazao je takođe pozitivne rezultate. Uz veoma niske i visoke temperature koje trpi, ima izuzetnu otpornost na vetar, grad, vazdušno zagrevanje, jake kiše, velike iznenadne termičke promene i sl.

Upotreba Tegola:

U svakom projektovanju krovova postoji mogućnost realizacije na veoma jednostavan način, lako i sa garancijom.

Postojanost boja:

Kod kamena bazalta koji je osnova granulata izražena je visoka otpornost na vodu i vlagu pa samim tim je nemoguće da propadne. Proces nijansiranja podrazumeva keramizaciju na više od 650 stepeni C. UV zraci kao i visoke temperature ne utiču na neorganske pigmente čija je upotreba tokom farbanja.

Težina krovnog prekrivača:

Kanadska Tegola spada u izuzetno lagane krovne pokrivače. U poređenju sa težinama ostalih pokrivača u ovom slučaju je smanjen presek nosive konstrukcije a manja ukupna težina potpuno jednaka manjem teretu čime je veća sigurnost.

Održavanje:

Po Kanadskoj Tegoli odnosno krovu može se normalno hodati, vrlo lako se može kontrolisati, nije klizavo i krov ima visoku otpornost na razne atmosferske agense.

Upotreba:

Ne zahteva posebne elemente na sastavima, promenama nagiba, završecima ili vrhovima krovne površine. Upotreba se zasniva na širok opseg uglova krovnih površina naročito u poređenju sa nagibima različitih sistema pokrivanja krovova.

Još neke od prednosti:

U poređenju sa krovovima čiji je prekrivač bitumenska membrana, Kanadskom Tegolom mogu se prekriti i manji elementi a da pri tom prate sam rad podloge. U sistemu diskontinuiteta samog krova omogućeno je isparavanje vlage.

Ukoliko se uporedi sa metalnim krovovima znatno je smanjena buka kada su vetrovi ili kiše. Nema stvaranja kondenzacije kao ni pojave korozije.

Praktično upakovano:

U jednoj paleti ima 159 metara kvadratnih krovnog prekrivača. U toku transporta ne postoji nikakava opasnost da će se oštetiti. Transportuje se i skladišti veoma jednostavno kao i podiže na krov.

Granulatne tegole:

Bitumenska tegola ima staklenu mrežicu impregnisanu i zatvorenu među bitumenom u dva sloja. U ovom slučaju je tegola stabilna u dimenzionalnom smislu pa čak i kada su velike termičke razlike a uz sve to ima perfektnu vodonepropustivost. Na gornjem sloju smešteni su keramički granulati koji su ujedno zaštita bitumenskim slojevima od UV zraka i tegoli daju boju. Nijansiranje granulata vrši se u procesu sinterovanja (pri veoma visokim temperaturama) neorganskih pigmenata čime je zagarantovana apsolutna stabilnost boje čak i nakon dugog niza godina. Da se tegole ne bi lepile jedna za drugu pobrinuo se sloj silikonskog peska i time poboljšano transportovanje i razne manipulacije na gradilištima.

Metalne tegole:

Površinu tegole čini blizu stoprocentni čisti bakarni laminat širok 70 mikrona. Vremenom dolazi do formiranja karakteristične zelene samozaštitne patine koju je moguće videti kod mnogih istorijskih građevina širom sveta. Kod svih modela Kanadskih Tegola postoje efikasne termo adhezivne tačke sa garantovanom otpornošću na vetar. Postavljene su identično i apsolutno se ne vide na gotovom krovu.

Montaža:

Kanadska Tegola za montažu može imati podlogu od običnog ili olakšanog betona mada postoje one koje su svakako najpodesnije a to su:

• Fenolne ploče otporne na vlagu sa debljinom od 15 do 20 milimetara i rasponom rogova do 90 santimetara što zavisi od nagiba.

• Prosušene daske u vidu drvenog poda sa vlažnošću od 18%. Debljina dasaka je oko 22 milimetara nikako manje a širina 12 santimetara. Daske moraju biti ukucane za podložne gredice koristeći po dva eksera po širini. Među daskama dozvoljen je zazor od maksimalnih 3 milimetara. Vrlo je važno da daske budu iste debljine i potpuno zdrave tako da gornja površina bude u ravni. Ukoliko ima oštrih spojeva i krovnih grebena daske se moraju preraditi i zaobliti. Podložne gredice mogu imati razmak od oko 70 santimetara. Daščane podloge moraju imati vazdušni prostor od 5 santimetara kako bi bila omogućena efikasna ventilacija. Ukoliko je nagib krovne ravni ispod 18 stepeni krovni pokrivač mora imati postavljenu posebnu hidroizolaciju. Pod tegolom se ne postavlja ter papir.

Polaganje Kanadske Tegole obavlja se nakon završenih svih limarskih radova dok detalji moraju biti apsolutno usklađeni sa zahtevima krovnog pokrivača. Postavljanje tegole nije preporučljivo kada je temperatura ispod – 5 stepeni C, kada su kiše i vetrovi.

Gotovo pred svaku grejnu sezonu postavlja se pitanje koji je najekonomičniji i najbolji vid grejanja za Vaš dom. Kada se uporedi grejanje na drva, ugalj ili električnu energiju dolazi se do zaključka da je ponovo isplativo grejati se na struju. U ovom slučaju ne misli se na gotovo bilo koji uređaj, već na dobru staru TA peć.

Priprema TA peći za rad:

Pred grejnu sezonu veoma je važno pripremiti je za rad. Prilikom reparacije možete je i prefarbati u boju koju želite i dati joj potpuno novi izgled. Kompletno servisiranje i priprema peći za rad obuhvata zamenu grejača, termostata, zidnog termostata, ventilatora ili strujnog kabla. U redovnom servisu vrši se provera instalacije, čiste vazdušni kanali, vrši dezinfekcija, čiste ventilatori i na ovaj način osigurava što pravilniji rad i čist vazduh u prostoru koji se greje.

Za popravku i servisiranje TA peći treba angažovati električara. Ove i slične poslove ne treba obavljati na sopstvenu ruku izuzev ako niste stručni i imate znanje i iskustvo. Na taj način ćete svakako izbeći neželjene posledice i eventualnu štetu. Svaki profesionalni majstor će Vam na najbrži i najbolji mogući način otkloniti svaki kvar i rešiti bilo koji problem uz adekvatan alat, rezervne delove i svu potrebnu opremu.

Vaša TA peć mora biti ispravna i pre nego počne zima. Među vrstama TA peći nalaze se Elind, Cer, Magnohrom, AEG i druge. Svaka intervencija majstora kao i zamena delova treba da bude pokrivena garancijom.

Održavanje TA peći:

Kada se pre svake grejne sezone detaljno pregleda peć i otklone svi eventualni nedostaci ili kvarovi možete biti mirni i spokojni da će Vas ona na najbolji način grejati tokom svih hladnih dana. Pored redovnog godišnjeg servisa i zamene instalacija, grejača, ventilatora i izduvnih kanala vrlo često se postavlja pitanje kako peć održavati spolja. Vremenom se dešava da boja izbledi ili se oguli, na nekim mestima pocrni što svakako nije dobro u estetskom smislu. Ona se prilikom servisiranja svakako rasklapa pa se ova situacija može iskoristiti da se spoljne stranice peći još lakše i bolje ofarbaju. U svakoj prodavnici materijala za farbanje možete naći specijalne boje kojim se može prefarbati TA peć. One su specifične po tome što imaju izuzetnu otpornost na visoke temperature a možete birati više boja i nijansi. Ukoliko se peć ne rasklapa i farba na licu mesta u prostoriji u kojoj se nalazi veoma je važno da se postave novine ili kartoni kako farba ne bi dospela na pod.

Najčešće popravke:

Kod TA peći najčešći problemi mogu se javiti kod ventilatora. U samom postupku popravke ventilatora sve je jednostavno uz minimalan napor. Prvo što treba obaviti je skinuti gumu sa njega i očistiti biksnu sa gume. Nakon toga sledi premazivanje mašinskim uljem pa zatim demontaža i čišćenje turbine. Ovim postupkom se ujedno pregleda motor i za to je potreban probni kabal. Kada se povežu kontakt motora i kabal uključuje se struja.Ukoliko dolazi do blagog okretanja motora problem je rešen. U suprotnom problem treba tražiti u ležajevima motora ili samim namotajima koji pregore, a proveru je lako izvršiti uz pomoć univera. Ležajeve motora je potrebno podmazati, ukoliko ni to ne pomogne mora se kupiti i zameniti nov motor.

Call Now Button