HomeView All Posts – Whole Post (Page 4)

Da bi smo u svom životnom prostoru mogli samostalno i komforno da živimo i boravimo potrebna je određena fleksibilnost. Ona se izražava pri samom ulasku u kuću ili stan tj. započinje od samih ulaznih vrata. Nikakvog smisla neće imati najlepše uređeno kupatilo do kojeg se mora doći preko raznih barijera ili nam vrata ne dozvoljavaju normalan ulaz u kupaonicu.

Svakodnevnica u domu treba da bude ispunjena na pravi način, a postoje mnoga sredstva koja nju mogu da upotpune. Uglavnom su u pitanju sitnice, mada se može odnositi i na neophodne veće građevinske zahvate. Nije jedino važno da se životni prostor uredi prema starosnoj dobi, već da se primene odgovarajuće mere i napravi adekvatna organizacija u prostoru kako bi i oni koji postaju stariji članovi domaćinstva mogli normalno da funkcionišu u njemu.

Nakon kuhinje, najtemeljnije organizovana prostorija u Vašem domu je svakako kupatilo. Njega čine najmanje tri fiksirana elementa sanitarne opreme a može ih po potrebi biti i više. Svakom elementu neophodna je vlastita instalacija, odvod i električni dobavljač. Kompletna površina ove prostorije mora biti otporna na vlagu, a od količine vlažnosti zavisiće učinci grejanja, svetla, ventilacije i generalno udobnosti.

Uređenje kupatila:

Obnova i modernizacija kupatila ili toaleta može obuhvatati zamenu samo pojedinih delova ili obnovu kompletne prostorije. Pre bilo kog započinjanja posla potrebno je da se obezbedi sav potreban alat i materijal i na taj način ubrza sam proces obnove.

Maštovitost i dramatični ukrasni detalji su ovde i te kako dozvoljeni, naročito jer su kupatila uglavnom mala i u njima se slobodno mogu upotrebljavati neobične obrade poput mozaika i murala koji bi u većim prostorima izgledali prenapadno. Jako male prostorije zahtevaju izuzetnu domišljatost u pristupu dodeljivanja prostora. U njima se može postaviti manja kada ili umivaonik ali je pitanje koliko će biti udobni i dostupni za korišćenje. Ukoliko prostor ne dozvoljava postavljanje kade najbolje je odlučiti se za tuš kabinu ili samo učvršćivanje tuša na zidu blizu odvoda u podu sa popločanim zidovima i podovima ili odgovarajućim vodootpornim materijalom za prekrivanje ovog dela kupatila. U ovom slučaju potrebna je zaštita vratnih pragova kako voda ne bi prolazila ispod i odlazila u druge prostorije. Peškire treba držati u zatvorenim ormarima kako bi ostali suvi. Kade, tuševi i umivaonici u svojoj blizini zahtevaju razne police na kojima će se držati kozmetika. Kao alternativa može poslužiti samostojeći pribor poput tanjirića za sapun, držača za sunđere, šampone i sl. Ako u kupatilu imate jako mali prozor koji ne doprinosi preteranu svetlost, staklene police po celoj širini potpuno će otvoriti ovu prostoriju.

Korišćenje kupatila se uglavnom odnosi na ubrzano spremanje i tuširanje pre izlaska iz doma. Nešto drugačija situacija trebala bi da bude nakon vraćanja u dom, posle posla, škole ili nekih drugih aktivnosti kao i pripremanje pred spavanje. Tada se obično ima više vremena pa kupatilo može postati prava mala oaza mira gde ćete se opustiti, ulepšati, odmoriti i sumirati utiske nakon čitavog dana i brojnih obaveza.

Montaža sanitarija:

Stojeća i viseća WC šolja:

Na prvom mestu pažnja treba da bude usmerena na to da li se radi o podnom ili zidnom odvodu za WC šolju ili će se ugradnja šolje obaviti na drugom mestu od postojećeg. Odgovore na ova i slična pitanja kao što su da li je bolja plitka od duboke šolje i sl. možete potražiti od stručnih lica.

Da bi se montirala stojeća WC šolja potrebno je da se postave pločice. Sledeća veoma važna stvar je da pod na koji se postavlja WC šolja bude idealno ravan. Glavna slavina za vodu prilikom postavljanja mora biti zatvorena. Ukoliko odvod nije čvrsto postavljen potrebno je da se fiksira.

WC šolja mora se namestiti tako da bude pod pravim uglom u odnosu na zid. Sledi povezivanje odvodnog luka sa odvodnom cevi i montaža šolje uz pomoć 2 vijka. Potrebno je prethodno označiti rupe za bušenje kao i postaviti plastične podmetače kako pričvršćivanje vijaka ne bi oštetilo keramiku. Pre konačnog pričvršćivanja šolje treba naneti sanitarni kit s donje strane što će olakšati poravnanje eventualnih nepravilnosti kod pločica.

 

Viseća WC šolja postavlja se gotovo slično stojećoj. Pre montaže na zidove od gipsa mora se ubaciti dodatno ojačanje poput ugradne okosnice ili posebne montažne konstrukcije.

Vodokotlić:

Prilikom renoviranja i kompletne adaptacije kupatila postoji mogućnost odabira wc šolje sa standardnim vodokotlićem, monobloka gde je ujedno i wc šolja i vodokotlić ili stojeće, konzolne šolje sa sistemom ugradnog vodokotlića.

Lavabo:

Mogu biti klasični samodržeći, nadgradni, poluugradni, ugradni, sa stalcima ili polustalcima.

Montaža klasičnog lavaboa zahteva pripremu kompleta čime će se pričvrstiti čepovi, vijci sa navojima sa obe strane, plastični podmetači i matice. Potrebno je izbušiti rupe i blagim udarcem čekića umetnuti uloške, zatim staviti vijke i pričvrstiti ih tako da trećina srednjeg dela ostane da viri iz zida. Sledi postavljanje umivaonika i ručno navijanje podmetača i matica. Zatim se upotrebljava viljuškasti ključ ali ne previše kako se lavabo ne bi odlomio na rupama.

Kade:

U odabiru kada postoji više mogućnosti s obzirom da postoji bezbroj modela i oblika – klasičnih, tipično ležećih do onih najskupljih i najluksuznije opremljenih hidromasažnih. Jedina i najvažnija stvar je da se veličina kade maksimalno prilagodi veličini kupatila i adekvatno uklopi sa ostalim elementima. Mogu se postaviti modeli koji imaju nogice ili ugradne kade. Hidromasažne kade mogu biti sa različitim varijantama vodenih mlazova do raznih drugih detalja koji će Vam pružiti osećaj kao da ste u mini spa centru.

Tuš kade:

Dele se na polukružne i ugaone i mogu biti različitih dimenzija. Kao i obične ležeće kade, tuš kade mogu biti ugradne, ili zasebno stojeće, bez i sa kabinom. Postoji mogućnost čak i ugradnje hidromasažnog stuba na zid. Najnoviji trendovi ponovo su u modu vratile zavese za tuširanje s tim što se kvalitet ne može uporediti sa nekadašnjim jer su njihova izrada i kvalitet danas podignuti na najviši nivo.

Sva ostala dodatna oprema za kupatilo kao i mnogi sitni detalji, police, ukrasi stvar su Vašeg ličnog ukusa i potrebe.

Da bi se izgradio bazen potrebno je znanje i umeće kao i određena suma novca u zavisnosti od veličine samog bazena i kvaliteta elemenata.

Prvenstveno je važno da budu obezbeđeni svi uslovi: Nije dovoljno da sami na svoju ruku proizvoljno iskopate rupu. Iskop treba da bude odgovarajući i da ima stručno pripremljen teren. Određivanje pozicije bazena je takođe jako važno jer ukoliko se nalazi u hladu bez sunčeve svetlosti to može pokvariti užitak. Postavljanje bazena ispod drveta nije preporučljivo. Direktan udar vetra se svakako mora izbeći kad je postavka bazena u pitanju. Treba obezbediti što jednostavniji pristup čišćenju i održavanju bazena. Da bi se u bazen što lakše ulazilo i izlazilo potrebno je postaviti merdevine ili stepenice. Pre same izgradnje bazena dobro razmislite o njegovoj veličini. U većini slučajeva privatni bazeni su veličine oko 8 x 4 metara sa dubinom od 1,35 m do 1, 60 metara. Bazeni ove veličine su sasvim dovoljni da u njemu uživa dvoje ili troje ljudi.

Armirano betonski bazeni:

Kod ove vrste bazena možete apsolutno pustiti mašti na volju što se tiče najrazličitijih oblika i dubine bazena. Treba napomenuti da svaki bazen koji nema klasičan pravougaoni oblik za sobom vuče znatno više ulaganja i spada u složeniju investiciju. Ni najmanje pukotine nisu dozvoljene u betonskim bazenima. Prilikom izgradnje betona mora se koristiti hidrobeton, odnosno visokokvalitetni mikser beton koji ima aditive za vodonepropustljivost i stalno vibrira što sprečava pojavu pukotina. Zidovi ne smeju biti tanji od 20 santimetara.

 

Podovi i zidovi bazena moraju se betonirati odjednom. U suprotnom moguće je izliti osnovu i zidove u rasponu od par dana s tim što se mora ugraditi dilataciona traka (jedan deo u osnovi, drugi deo u zid bazena). Kada se nakon par dana nastavlja sa betoniranjem obavezno se mora premazati osnovna ploča korišćenjem specijalnog premaza za nastavak betoniranja. Na ovaj način će svež beton apsolutno prijanjati starom. U toku betoniranja potrebna je ugradnja svih elemenata u beton kako bi se ispunio specijalan oblik, obezbedilo vibriranje i vodonepropustljivost i montirali svi delovi hidrotehničke opreme. Kada prođe određeni period u kome se beton vezuje sledi skidanje oplate i postavlja hidroizolacija. Ukoliko je nakon postavljene hidroizolacije izvršena proba na vodonepropustljivost može se pristupiti oblaganju bazena. To se pre svega odnosi na farbanje bazena, oblaganje pločicama, folijom i sl.

Ukoliko želite da Vaš bazen bude prelivni ova tehnika gradnje povećaće cenu izgradnje bazena za minimum 30 procenata. S obzirom da iziskuje dodatnu izgradnju kompenzacionih bazena kao i obezbeđivanje znatno većeg prostora automatski se povećavaju troškovi i produžavaju rokovi za samu izgradnju bazena.

Osnovna orjentacija gradnje bazena je pre svega briga o kvalitetu, čistoći i bistrini vode u njemu.

Koje su prednosti betonsko – armiračkog bazena u poređenju sa drugima:

• Dostupan kompletan materijal, oprema i tehnologija potrebni za izgradnju. Svaki malo bolji opskrbljeni centar u kome se prodaje građevinski materijal u ponudi ima sav materijal za hidroizolaciju i oblaganje bazena. Od stručnih lica uvek možete potražiti savet ukoliko ne znate koje lepilo da odaberete ili fug masu.

• Potpuna sloboda u dimenzijama i oblicima bazena.

• Postojeća građevinska operativa može se koristiti pri izgradnji bazena zajedno sa izgradnjom objekta.

• Veoma pristupačna cena u slučaju samoizgradnje ili gradnje uporedo sa sličnim građevinskim radovima.

Oprema za bazene:

Da bi se bazen pravilno koristio i sprečila pojava raznih bakterija i drugih mikroorganizama potrebna je kompletna oprema u koju spada pumpa, filteri, ugradni elementi od inoxa ili ABS plastike, oprema kojom se na automatski ili manuelni način održava kvalitet vode, najrazličitija vrsta rasvete od podvodne halogene do led ili fiberoptičke. Neophodna je i oprema kojom se voda greje, hidro i elektro instalacija a mogu se postaviti i raznorazne vodene atrakcije u bazenu.

Na koji način tretirati vodu:

Razlikuje se nekoliko tipova bazena za kupanje a razlike su pre svega po funkciji i veličini, zatim uslovima koji se odnose na temperaturu vode, sisteme za čišćenje i dezinfekciju. Postoje zatvoreni i otvoreni bazeni. Bazeni mogu imati recirkulaciju vode u kojima ona teče kroz sisteme za pročišćavanje ili konstantnu obnovu vode u kojima kontinuirano teče sveža voda i nije potrebno prečišćavati je. Kod većine javnih bazena koriste se sistemi prečišćavanja jer su znatno isplatljiviji.

Tretmani pročišćavanja vode služe kako bi voda ostala čista i prozirna i kako bi se uklonile sve štetne materije, bakterije, virusi, alge i drugi patogeni.

Adekvatna rasveta i atrakcije za Vaš bazen:

Vaše dvorište i bazen može biti centar okupljanja Vas i Vaše porodice i prijatelja tokom celog leta i nepodnošljivih vrućina. Letnja zabava može biti dodatno zanimljiva uz odgovarajuću rasvetu u bazenu. Razne vrste osvetljenja mogu kreirati najrazličitije prikaze dizajna i boje od kojih se najčešće koriste žuta, narandžasta, crvena, plava ili opuštajuća zelena boja. Pored toga što će u potpunosti ukrasiti bazen i kompletno dvorište, uz adekvatnu rasvetu postiže se određena vidljivost pod vodom što je naročito interesantno kada padne mrak.

Detalji u vidu raznih tuševa, interesantnih kapa za kupanje, plutajućih sveća ili fontana mogu samo dodatno ulepšati izgled Vašeg bazena. Veličina i oblik bazena nisu od presudnog značaja, akcenat svakako treba staviti na njegovo održavanje i kvalitet vode. Kada su ovi uslovi ispunjeni moći ćete maksimalno da uživate u njemu, plivate i opustite se.

S obzirom na činjenicu da je fasada zapravo lice odnosno jako važan element svake građevine tako i demit fasade su od velikog značaja za izgradnju i renoviranje svakog građevinskog objekta. Razvoj fasada pratio je razvoj građevinarstva pa su one menjale svoj oblik a i način izrade. Sa dobro dizajniranom i urađenom fasadom podrazumeva se uklapanje i zanimljivog enterijera a sve to pruža kvalitetno ispunjene sve tehničke karakteristike objekta.

Svaki objekat je konstantno izložen raznim vremenskim uslovima od ekstremno visokih ili niskih temperatura do kiša, oluja, snega… Pored estetskog izgleda i njenog kvaliteta neophodno je da fasada ima veliku otpornost na sve vremenske uslove i prirodne nepogode kao što su jake oluje ili grad.

U kvalitetu fasada učestvuju sledeće karakteristike:

– Kvalitet materijala koji se koristi pri izradi.
– Izolacioni materijal.
– Način na koji se postavlja.

Pri izboru fasade mora se voditi računa o raspoloživim materijalnim sredstavima, tipu objekta kao i estetskim zahtevima. Najvažniji zadatak fasade je pružanje najbolje moguće toplotne izolacije. S obzirom na visoke troškove grejanja, zaštitu čovekove okoline i globalno zagrevanje nametnuti su strogi zakoni i propisi kada su u pitanju različiti sistemi toplotne izolacije poslovnih i stambenih prostora.

Postoji više vrsta fasada a to su kontaktne ili DEMIT, betonske, staklene, metalne, drvene, ventilisane i kamene fasade.

DEMIT fasade:

Uz efikasnu toplotnu izolaciju koju pružaju, demit fasade su odlična zaštita od svih spoljašnjih uticaja podjednako u svim godišnjim dobima. Sa demit fasadom će apsolutno biti sprečena pojava buđi i plesni na unutrašnjim stranama zidova. Pored toga će se u prostoru stvoriti povoljna mikro klima kao i omogućiti proticanje difuzne pare čime se kvalitet stanovanja i uslova za rad podiže na još viši nivo.

Glavne karakteristike DEMIT fasada:

• Omogućavaju veliku uštedu u potrošnji električne energije naročito u zimskom periodu.
• Pouzdane su i trajne.
• U svakom objektu stvaraju izuzetno prijatnu klimu.
• Mogu se odabrati različite debljine toplotne izolacije, različiti oblici spoljašnjih zidova kao i završni dekorativni slojevi.

Ugradnju demit fasada obično prati i garancija na 10 godina. Debljina ploča zavisi od vašeg izbora i direktno utiče na termoizolaciju tj. kvalitet fasade. Ploče mogu biti debljine od 5, 6, 8 ili 10 cm.

Postavljanje DEMIT fasade:

U prvom koraku mora se izvesti izolacija objekta i pažnja usmeriti na kvalitet podloge u kojoj su najznačajniji parametri vlažnost, nosivost i eventualne neravnine. Izolacioni radovi mogući su nakon završenih mokrih radova u unutrašnjosti objekta, radova na krovu objekta, montaže ili zamene stolarije i postavljanja izolacionog materijala na balkonima i terasama. Površine koje se ne pokrivaju fasadom moraju biti zaštićene na odgovarajući način a završenim limarskim radovima kao i izradom oluka rešava se oticanje vode izvan fasade.

Neravnine koje se mogu javiti na zidovima neophodno je ukloniti. U izradi DEMIT fasada koristi se različiti izolacioni materijal, lepak i dekorativni malter, ali u samoj tehnologiji izrade nema razlike. U njoj su svi pripremni radovi, nabavka kompletne opreme i neophodnog materijala, montaža skele, priprema podloge, postavljanje termoizolacionih ploča i njihovo fiksiranje, ugradnja staklene mrežice, dekorativnog maltera kao i demontaža skele i na kraju čišćenje oko objekta. U izolacionim radovima ništa nije preterano komplikovano ali ipak zahteva određeno iskustvo i preciznost.

Korisni saveti pri odabiru fasade:

Najčešće postavljeno pitanje je da li će izgled fasade biti isti i nakon dugog niza godina? Upravo iz tog razloga kada se vreme kao odlučujući faktor provuče kroz sve karakteristike fasada, dolazi se do sledećih zaključaka:

• Koliko će boja odnosno nijansa fasade biti postojana i na koji način će na nju uticati spoljašnji uticaji može se uočiti nakon nekoliko godina. Najveći uticaj ima kvalitet pigmenata i njihova stabilnost na UV zrake a od njihovog kvaliteta zavisi i cena fasade.

• Da li je fasada vodootporna i kako će na kišu reagovati posle par godina? Mogući problemi mogu nastati kada završni sloj počne da se razara, a fasada ljušti i otpada a sve to zbog manjka sastojaka (posebni aditivi i veziva) koji direktno utiču na vodootpornost fasade.

• Sledeće pitanje koje se postavlja je na koji način sprečiti pojavu pukotina na fasadi i da li boja može da spreči da voda ne ulazi u nastale pukotine? Sa pojedinim završnim dekorativnim malterima dobijaju se armaturna vlakna i time sprečava pojava pukotina. Termoizolacioni sistemi sa kvalitetnim lepkom koji ima elastična svojstva garancija su da Vaša fasada neće imati ove nepravilnosti.

• Stvaranje poroznosti odnosno zadržavanje prljavštine na fasadi čime ona dobija sivu boju, može se desiti usled nedovoljne količine odabranih veziva.

• Neprijatna pojava u vidu mikroorganizama na Vašoj fasadi (buđ, insekti i sl.) može se sprečiti tako što ćete u završnoj fazi insistirati na korišćenju boja i maltera koji sprečavaju ovu pojavu.

Na mnoga druga pitanja odgovori će se javiti tek nakon izvesnog vremena ili čak par godina nakon završenih svih radova. S obzirom da je nemoguće svaki segment u izradi fasade kao i njenu dugotrajnost i kvalitet testirati odmah, već za to treba da prođe dosta vremena važno je imati garanciju na sve ove radove i u tom smislu ćete biti mirni. Ovo je veoma kompleksan i složen posao koji se ne radi često, pa je jako važno da se o svemu dobro informišete. Potreban Vam je pre svega adekvatan izvođač za znanjem i iskustvom u završnim radovima građevinarstva a zatim i kvalitetan materijal. Kada sve to obezbedite očekujte samo pozitivne rezultate a sa završenom fasadom potpuno novi izgled i sjaj Vašeg poslovnog ili stambenog objekta.

U davnim vremenima, stanovi i kuće kao i poslovne prostorije se nisu zaključavale jer se provale i krađe nisu dešavale. U današnje vreme je to gotovo nezamislivo, jer je potreba za sigurnosnim vratima kao i zaštita od provala i krađa ne nešto što spada u luksuz, već puku potrebu. Sve vredne i dragocene stvari iz Vašeg doma moraju biti na neki način osigurane i zaštićene kao i Vi sami. Postavljanjem sigurnosnih vrata zaštitićete i Vas i Vaše ukućane od neprijatnih situacija i neovlašćenih ulazaka u Vaš životni prostor.

Kupovina i ugradnja ulaznih sigurnosnih vrata je jedna od najvećih i najvažnijih investicija pri renoviranju ili izgradnji Vašeg doma. Kupovina sigurnosnih vrata ne bi trebalo da bude ograničena u finansijskom smislu jer se radi o izuzetno važnoj stvari koja će čuvati Vašu kuću ili stan od provala i krađa.

Izrada sigurnosnih vrata:

Osnovna i glavna uloga ovih vrata je da Vas zaštite od provala. Za njihovu izradu koriste se specijalni materijali visokog kvaliteta koji će provalnike sprečiti da upadnu u Vaš posed. Ona mogu izgledati potpuno obično sa čeličnom ili PVC presvlakom. Kod čeličnih vrata izgled je prepoznatljiv jer su u crnoj ili beloj boji. Svaki model sigurnosnih vrata ima poseban mehanizam čime su ona posebna i veoma kvalitetna. Ako se i desi pokušaj obijanja, sigurnosna vrata kao i brojne prepreke će vrlo brzo odgovoriti provalnika od prvobitne ideje kao i straha da će za sve to biti potrebno previše vremena. Zbog toga su sigurnosna vrata od velikog značaja za bezbednost Vas i Vašeg prostora, samim tim što u sklopu njih je i sigurnosna brava.

Karakteristike sigurnosnih vrata:

Uz adekvatnu zaštitu koju će Vam pružiti sigurnosna vrata, ona će u estetskom smislu ulepšati Vaš dom. Postoje razni dezeni i boje ove vrste vrata a izbor je isključivo na Vama. Treba znati da izgled ulaznih vrata stvara prvi i najvažniji utisak svakoga ko u Vaš dom ulazi. Pored estetskog efekta ona imaju i druga veoma korisna svojstva. Sa sigurnosnim vratima stvara se odlična termo i zvučna izolacija. Ona će sprečiti buku spolja i pružiti Vam apsolutni mir i tišinu u Vašem životnom prostoru. Sa toplotnom izolacijom koju će Vam pružiti ona će znatno smanjiti račune za utrošenu električnu energiju jer će u letnjem periodu zadržavati rashlađeni vazduh i na taj način umanjiti rad uređaja za rashlađivanje a u zimskom će toplotu čuvati unutar prostorija koje se greju.

Sve navedene karakteristike i mogućnosti koje Vam mogu pružiti sigurnosna vrata daju pozitivne rezultate čime se svakako dokazuje da je investiranje u njih isplativo. Vrlo često se dešava da troškovi zidanja ili renoviranja Vašeg doma premaši Vaša očekivanja u finansijskom smislu pa kad na red dođe stolarija i kupovina vrata i prozora Vama ništa drugo ne preostaje nego da odaberete jeftiniju varijantu. Zbog toga o svemu ovome treba unapred voditi računa jer jeftina vrata nisu adekvatno rešenje za Vaš dom. Njihov loš kvalitet govori o samim vratima koja će vrlo brzo propasti i moraćete ponovo da ih menjate. Uz sve to ne mogu Vam pružiti ništa od svega navedenog a vezanog za kvalitetna sigurnosna vrata.

Zbog čega treba ugraditi sigurnosna vrata:

• Ukoliko su Vaša ulazna vrata od drveta ona se veoma jednostavno gotovo nečujno mogu obiti. Sa lošim cilindrima i šarkama na vratima nema nikakvih prepreka do Vaših dragocenih stvari kao ni sigurnosti za Vaš dom.

• Za izradu sigurnosnih ili protivprovalnih vrata koristi se metal i imaju po dve brave i po 18 tačaka zaključavanja.

• Postoji više modela čime se apsolutno mogu uklopiti sa eksterijerom. U ispunjavanju svih zahteva potpomaže praćenje svetskih trendova pa u vizuelnom smislu ova vrsta vrata zadovoljiće i one najzahtevnije.

• Pružaju odličnu zvučnu i termo izolaciju.

Blindirana tzv. balistička vrata:

Ova vrsta vrata se razlikuje od sigurnosnih iako mnogi misle da se radi o gotovo istoj vrsti vrata. Osnovna uloga sigurnosnih vrata je da zaštite Vašu kuću ili stan od nasilnih upada i krađa dok se blindirana vrata postavljaju na poslovne objekte i institucije koje rade sa novcem (menjačnice, banke i dr.) Njihova osnovna namena je da spreče nasilne ulaske i provale a ujedno i zaštite od probijanja metkova i drugih balističkih projektila. U blindiranim vratima se u tu svrhu ugrađuju balističke ploče različitih klasa i sa različitom otpornošću. Ono što svakako treba znati je da se sa blindiranim vratima postižu najviši stepeni sigurnosti.

Korisni saveti pri izboru vrata za Vaš dom:

• Sigurnosna ulazna vrata ne smeju biti jeftina i nekvalitetna.
• Kupovinu vrata ne obavljati kod neproverenih prodavaca.
• Kitnjasti modeli sigurnosnih vrata nisu preporučljivi.
• Kvalitet okova je takođe važan.

Vidni sigurnosni sistemi kao i postavljanje teških višestruko obezbeđenih vrata mogu dodatno mamiti lopove o čemu treba posebno voditi računa. U odnosu na Vaše finansijske mogućnosti možete birati između sigurnosnih čeličnih ili blindiranih vrata ili u suprotnom samo zameniti bravu pa umesto klasične staviti H-bravu ili letva bravu.

Izgled i vrste vrata treba u potpunosti uklopiti uz stil gradnje i nikako se ne preporučuje da se ona utapaju sa fasadom. U slučaju da živite u stanu treba voditi računa da izgled Vaših vrata preterano ne odudara od izgleda ostalih vrata u Vašoj zgradi. Masivni ramovi, robusne kvake i šarke mogu stvoriti odraz neukusa pa ih treba izbegavati.

Ulaganje u kvalitetna vrata je ujedno ulaganje u Vašu budućnost. Vaša imovina i sigurnost Vašeg doma je u ovom slučaju na prvom mestu, kao i bezbrižan boravak i miran san u njemu.

Prilikom projektovanja kuće ili stana sa više nivoa u najvažnije detalje spada i planiranje prostora za stepenište. Ovaj deo može pojedincima biti poput statusnog simbola, drugima način pokazivanja raskoša i moći a nekima isključivo put do višeg sprata ili potkrovlja. Ako zanemarimo sve to najvažnije je da se na pravilan način odredi njihov položaj. Od veličine i oblika stepenica može zavisiti kvalitet vaše svakodnevnice.

U određivanju najboljeg mesta za stepenište moraju se ispratiti pojedina pravila:

Prostrane kuće imaju odvojene spavaće sobe na spratovima dok su dnevni boravci smešteni u prizemlju. U ovom slučaju stepenište je deo hodnika i veza između ova dva dela.

Od raspoloživog prostora zavisi i primena odnosno vrste stepeništa a mogu biti jednokraka, dvokraka, trokraka ili zavojita tj. spiralna.

Dupleks stanovi i manje kuće uglavnom imaju stepeništa u dnevnom boravku gde su ona poput komada nameštaja i vrlo često se u dekoraciji koriste neki već postojeći materijali iz prostora.

Kod skučenih stanova prostor ispod stepeništa se obavezno koristi kao pomoćni prostor poput ostave ili ubacuju police i komode za odlaganje raznih stvari.

U projektovanju stepeništa moraju se maksimalno ispoštovati postojeći konstruktivni elementi odnosno noseće grede, zidovi i sl.

Ukoliko u estetsko funkcionalnom smislu nema posebnih ograničenja, izgled stepenišne vertikale može biti poput dekorativne skulpture.

Projektovanje i dimenzionisanje stepeništa:

U ovom slučaju najvažnije je maksimalno ispoštovati sva pravila projektovanja a ona se tiču širine kraka stepeništa, visine i širine gazišnog dela, visine ograde, broja stepenika i dr. Sa detaljnim proračunom parametara treba doći do precizne realizacije.

Svaki stepenik mora imati iste dimenzije jer u suprotnom može doći do neželjenih povreda i padova naročito kada se silazi niz stepenice. Korišćenje stepeništa za svakog čoveka je bez preteranog razmišljanja, prateći ritam koraka i u tom slučaju se ne očekuju različite visine pa mogu dovesti do gubljenja ravnoteže i pada.

Dizajn stepeništa:

Prilikom odabira određene vrste stepeništa, uz pomoć arhitekte može se doći do raznih konstruktivnih rešenja kao i različitih načina dizajniranja čime se iskazuje mašta i kreativnost. Pojedina konstruktivna rešenja tiču se centralnog stuba, srednjeg nosača stepenika, bočnog nosača, konzolnog gazišta koji se oslanja na bočni zid, vidnog ili skrivenog nosača i dr. U dizajnerskoj invenciji učestvuju različiti materijali poput drveta, aluminijuma, prohroma, stakla, čelika ili plastike.

Kada se gradi potpuno novi objekat svaki projekat u svom statičkom proračunu treba da obuhvati sve vertikale stepeništa bilo da se izvodi u betonu ili je reč o metalnoj konstrukciji. Naknadne adaptacije i formiranje novog stepeništa podrazumeva kao konstruktivno rešenje drvene ili metalne nosače. Najpraktičnije rešenje su čelične konstrukcije jer mogu ispratiti sve statičko – estetske zahteve i nisu podložne prevelikim odstupanjima nakon dugog niza godina. Kod drvenog stepeništa se gotovo uvek nakon dužeg perioda javlja rasušivanje i škripa.

Izbor materijala za izradu stepeništa:

U ovom slučaju stil kuće i celokupan enterijer diktiraju izbor materijala. Tako na primer ne možete videti betonsko stepenište među mermerom ili kamenom uz livenu ogradu ili balustere za čiju se izradu koristilo kovano gvožđe. U današnje vreme dominacija je savremenih materijala poput prohroma, stakla, plastičnih masa, čeličnih presovanih limova, drveta, veštačkog granita i dr.

 

Sve veću zastupljenost i trend imaju staklena gazišta, podesti i ograde. Najveći efekat i apsolutnu bezbednost može pružiti kaljeno staklo. S druge strane i dalje ima onih kojima ovakve površine ulivaju određenu dozu nesigurnosti naročito pri kretanju po staklu gde pogledom na dole recimo vidite ambis arheološkog nalazišta ili staklene galerije u tržnim centrima ili muzejima. Posebnu vrstu straha može izazvati hodanje po staklenom stepeništu.

Prefabrikovano stepenište:

Gazišta ovakvog stepeništa imaju standardne dimenzije s tim što se dužina i broj stepenika može birati. Uglavnom su od drveta ili metalna (koristi se profilisani lim). Najviše se upotrebljavaju kod brzih adaptacija i imaju znatno povoljniju cenu.

Stepenište u obliku skulpture:

Značaj stepeništa kao važnog elementa svakog enterijera dokazuje podatak da mnoge strane zemlje imaju čak specijalne časopise koji se na profesionalan, vrlo temeljan način bave isključivo ovom temom. U gotovo svakom javnom prostoru stepenište je na centralnom mestu. Uz razne savremene trendove koriste se polirani materijali i specijalni svetlosni efekti čime dolazi do stvaranja novog mita – stepeništa poput skulpture. Nije redak slučaj da se i u kućni ambijent ubace slični efekti.

Skriveno stepenište:

Pod drugom krajnosti smatra se potreba da se ponekad stepenice sakriju od pogleda. Ovde se pre svega misli na stepenice koje vode na tavan ili u podrum, strmo stepenište neadekvatno betonirano i sl. Tada je dozvoljena svaka vrsta maske. Stepenišni prostor se može čak prekriti i vratima. Jedino i najvažnije je da se obezbedi određeno osvetljenje, pre svega zbog bezbednosti.

Osvetljenje:

U svakom stepenišnom prostoru obavezna je adekvatna rasveta. Kada stepenište nije prirodno osvetljeno, potrebno je postaviti veštačko osvetljenje koje će svetleti neprekidno. Najzastupljenije je postavljanje bočnih zidnih svetiljki. Reflektori u samom zidu mogu izgledati jako efektno i obično se postavljaju blizu gazišta. Razno osvetljenje u ogradi, rukohvatima ili u čelima mogu dodatno ulepšati Vaše stepenište.

Odgovarajuće ograde:

Ograda ima izuzetno važnu funkciju jer obezbeđuje sigurno kretanje niz i uz stepenice. Neophodno je da ograda bude fiksirana, da ima dovoljnu visinu i pravilno dizajniran gelender. Može biti stilska, zavojita ili monumentalna, od kovanog gvožđa, sa prohromskim nosačima za staklena gazišta, od profilisanog lima sa čeličnim sajlama i sl.

Spiralne stepenice:

Spiralne stepenice su idealne za male prostore i dovoljan im je prostor u podu od 180 x 180 cm. Oko 85 santimetara je dovoljno za širinu stepeništa a za centralni stub 10 santimetara. Njihova izrada i postavljanje su veoma jednostavni, mogu se koristiti gotovo svi materijali, slobodno stoje i nije im potreban podstepenišni prostor. Jedina mana je što nisu preporučljive za starije osobe i malu decu jer kretanje mora biti pažljivo.

Za siguran hod po stepeništu:

Oblaganje stepeništa podrazumeva korišćenje protivkliznih materijala , naročito ukoliko je u pitanju spoljašnji prostor i mogućnost kvašenja. Dodatnu bezbednost mogu pružiti ivične profilisane alu lajsne ili zalepljene protivklizne trake na samim gazištima.

Briga o Vašoj odeći:

Da Vaša odeća bude uredna i lepo izgleda potrebno je da vodite brigu o njoj. Pranje veša i tretiranje raznim hemijskim sredstvima je podjednako važno kao i adekvatno sušenje i peglanje. U današnje vreme sve veća je potražnja za tkaninama kojima peglanje nije potrebno, naročito ukoliko se radi o posteljini, zavesama i sl.

Peglanje različitih vrsta tkanina:

Prilikom pravilnog pranja i sušenja, peglanje će biti znatno olakšano. Veš nikako nije dobro presušiti jer će peglanje oduzeti mnogo više vremena uz obavezno korišćenje pegle na paru. Ukoliko veš ipak niste stigli da na vreme sklonite i on se potpuno presušio najbolji način da ga omekšate je da ga isprskate vodom i ostavite neko vreme u plastičnoj kesi. Nakon određenog vremena i ravnomerne raspodele vlage po vešu peglanje će Vam biti potpuno olakšano. Svila se recimo ne sme na taj način tretirati jer voda može ostaviti fleke. Peglanje svile ili sintetike se obavlja preko krpe koju ste prethodno navlažili.

Pri peglanju bi najbolje bilo da se veš složi po redosledu peglanja i da se prvo ispeglaju tkanine za koje je neophodna niža temperatura a zatim one koje zahtevaju vruću peglu. Peglanje peškira i frotirske odeće ili posteljine nije preporučljivo jer time gube na mekoći.

Bela pamučna i lanena odeća kao i ostale svetlije boje se najbolje peglaju s lica a ostale tamnije boje obavezno s naličja da ne bi izbledele. Na naličju se takođe peglaju svilene i heklane tkanine kao i razni vezovi i čipka. Za peglanje štofane odeće obavezno je korišćenje vlažne krpe kako ne bi izgledala usijano.

Peglanje košulja i bluza za mnoge je sigurno jedan od najnapornijih poslova u kući. Prvo se pegla kragna pa zatim rukavi odnosno manžetne, prednji deo i na kraju leđa. Delove košulja i bluza gde se nalaze dugmići treba peglati s naličja, a ukoliko rukave želite da ispeglate bez ivica najbolje rešenje je specijalna daska za rukave.

Pantalone ispeglane na špic takođe mogu izazvati noćne more za one koji nisu naročito spretni u peglanju. Najlakše je prvo ispeglati pantalone u gornjem delu i u predelu džepova a nakon toga po dužini preklopljenje i izravnate nogavice. Prvo se pegla donja nogavica pa nakon toga spusti i ispegla gornja. Isto to treba uraditi i sa druge strane. Peglanje falti je veoma zahtevno i potrebno je svaku faltu ostaviti na mestu. U ovome Vam mogu pomoći spajalice koje će držati falte ali morate dobro voditi računa da ne ogrebete peglu.

Održavanje pegle:

Pegle na paru su jako praktične i funkcionalne ali i zahtevaju određenu pažnju i održavanje. Tako na primer nakon završenog peglanja obavezno se mora isprazniti sva voda i na taj način spreči stvaranje kamenca u njoj. Voda koja se koristi za peglu mora biti destilovana. Običnu vodu možete sipati isključivo kada proizvođač garantuje slobodno korišćenje.

U slučaju da se na samoj ploči pegle stvorio talog ili ste primetili da Vam tkanine klize pod peglom to su sigurni znakovi da je Vašoj pegli neophodno čišćenje. Talog na ploči mogu biti naslage prašine i čestica iz vazduha ili vlakana is Vaše odeće.

Da biste dno pegle očistili na pravi način potrebno je sledeće: pamučna krpa, sirće, stara hartija, rukavice, so, štapići kojima se čiste uši, deterdžent.

• Prvi način je natopljena krpa pomešanim rastvorom tople vode i blagog deterdženta za pranje sudova i brisanje dna pegle sve dok se kompletna ploča ne očisti.

• Drugi način je ugrejano belo sirće na šporetu u koji je sipana srazmerna količina soli. Da biste zaštitili ruke najbolje je da prilikom brisanja pegle krpom natopljenom sirćetom i soli koristite odgovarajuće rukavice.

• Za čišćenje voska sa ploče pegle potrebna Vam je stara hartija. Kada pegla dostigne maksimalnu temperaturu treba prelaziti preko hartije koliko god puta je potrebno sve dok se i najmanji ostaci ne skinu.

• Najčešći i najveći problem mogu biti zapušeni otvori za paru na samoj ploči pegle. Za čišćenje ovih rupica najbolji su štapići za uši umočeni u rastvor soli i sirćeta. Oštre metalne predmete poput špicastih noževa spajalica i sl. nikako nemojte upotrebljavati u ovu svrhu jer ćete tako trajno uništiti peglu.

Najčešći oblici moderne rasvete su:

– LED i
– Halogena rasveta.

Pružaju snažan izvor rasvete na najrazličitije načine u svakom prostoru, bilo da je reč o poslovnom ili stambenom. U poređenju sa starim tradicionalnim sijalicama ove dve vrste rasvete su sa jedinstvenim prednostima i mogu se koristiti za razne prilike. Kada se uporedi LED sa halogenom rasvetom u kućnoj varijanti dolazi do uočavanja pojedinih razlika.

Halogena svetla:

Rad halogenih sijalica je gotovo sličan tradicionalnim volfram sijalicama. Do stvaranja belog svetla dolazi prolaskom struje kroz niti unutar sijalice. Unutar halogenih sijalica postoji vrsta plina koji dovodi do hemijske reakcije i zaštite vlakana čime se produžava radni vek samih sijalica i omogućava više svetlosti u odnosu na snagu. Sijalice mogu biti izuzetno male a snažne, kao recimo kod farova na automobilu i sl.

LED svetla:

U odnosu na halogenu rasvetu, sam rad LED sijalica je potpuno drugačiji. Ovde se radi o malim komponentama – diodama, sa različitom namenom u različitim elektronskim uređajima. Nekada je njihova ključna uloga bila da imitiraju svetlost, poput indikatora ili signalnog svetla i nisu imale snažnu upotrebu u kućnoj rasveti. U poslednje vreme u vidnom razvoju postignut je vidan učinak u vrlo dugotrajnom izvoru svetlosti kao i dovoljnom snagom za rasvetu mnogih stambenih i poslovnih prostora.

 

Razlike između LED i halogene rasvete:

Pri uvođenju visokog učinka LED rasvete koja može osvetleti kompletne domove i poslovne prostorije u odnosu na halogenu rasvetu došlo je do veoma bitnih prednosti a to su:

• Znatno duži vek trajanja LED sijalica u odnosu na halogene.

• LED sijalice imaju višu cenu ali im je znatno manja potrošnja električne energije što se naročito vidi nakon dužeg vremena. U ekonomskom pogledu u poređenju ove dve vrste rasvete LED rasveta je temeljnija.

• Halogene sijalice kao i standardne imaju mnogo veću radnu temperaturu pa se samim tim mora voditi računa o njihovom postavljanju i izbegavanju zapaljivog materijala ili tkanine u njihovoj blizini. Kod LED rasvete ne postoje vlakna i ne dolazi do ovakvog pregrevanja.

• Halogene lampe su jako osetljive, stakla se ne smeju pipati rukom jer se vrlo lako mogu oštetiti dok je svaka LED dioda veoma izdržljiva i robusna.

LED trake:

Mogu biti izuzetno fleksibilne, vodootporne, u boji… Samolepljive su i veoma jednostavno se mogu postaviti u najčešćem slučaju poput dekorativnog svetla u Vašem domu, bašti, na automobilu, kamionu i sl. LED trake koriste niski napon od 12V i potpuno su bezbedne na dodir.

Odlučili ste da svoj životni prostor kompletno renovirate? Pitate se koji je najlakši način da to uradite? I pored toga što se radi o veoma kompleksnom poslu za koji je potrebno dosta vremena i novca, nije sve tako teško i komplikovano kao što se na prvi pogled čini. Unajmljivanjem profesionalne firme koja se bavi adaptacijama svih vrsta prostora Vi ste apsolutno rešili sve probleme. Ekipa je spremna da Vaše zahteve i želje počne da sprovodi u dela.

Proces adaptacije ima tačno određene faze kako bi se svi radovi obavili što efikasnije i brže uz maksimalan kvalitet i preciznost.

Prostorno planiranje kao prva faza:

U ovom slučaju dolazi do jedinstvene prilike kako da se svaki kutak Vašeg doma maksimalno prilagodi Vašim željama i potrebama. Tu se pre svega misli na mogućnost promene same strukture prostora odnosno izradu preciznog plana i rasporeda svake prostorije i svih detalja u njima. Tako na primer se mogu srušiti stari suvišni zidovi i zidati novi čime se dobija na još većoj funkcionalnosti prostora, zatim planovi za izvođenje elektroinstalacija na svim potrebnim mestima u Vašem domu, detaljan plan u rasporedu kompletnog nameštaja, sanitarija u kupatilu i dr.

Uklanjanje i odvoz šuta:

Među najkompleksnijim i najosetljivijim radovima pri adaptaciji kuća i stanova jesu rušenje zidova, demontaža dotrajalih vodovodnih i elektro instalacija, zamena stolarije, parketa i dr. Iako se radi o grubim radovima potrebna je velika pažnja, stručnost i iskustvo kako ne bi došlo do negativnih posledica i neplaniranih troškova. Sav nastali nered i šut u ovoj fazi adaptacije biće uredno uklonjen i odvežen na deponiju što svakako nije Vaša briga već majstora odnosno firme koju ste angažovali.

Radovi na zidanju i malterisanju:

Od najčešće korišćenih materijala za zidanje i malterisanje naše domaće tržište nudi običnu, fasadnu ili silikatnu ciglu, punu opeku, siporeks, blokove, cement, pesak i dr. Sav potreban materijal može Vam obezbediti ekipa koja radi na adaptaciji ili ga možete nabaviti sami. Kvalitet samog zidanja je od izuzetne važnosti nakon čega sledi ugradnja stolarije, grubi radovi na vodovodnoj i elektro instalacijama a zatim malterisanje.

Sa dobro izmalterisanim površinama automatski se smanjuje potrošnja materijala u keramičarskim radovima, gletovanju i ostalim molerskim radovima. To se pre svega odnosi na lepak i fugomal. U prvoj fazi oblaganja unutrašnjih površina vrši se nanošenje cementnog maltera, malterišu površine i u poslednjoj fazi fino malterišu ili glaziraju zidovi. Spoljašnji zidovi mogu obuhvatiti pored ove 3 faze još nanošenje cementnog namaza i izradu fasade.

Izrada suve gradnje:

Savremeno građevinarstvo ima sve veću potrebu da suvom gradnjom štedi vreme i novac. Pregradni rigips zidovi su jedan od načina kako da se što efikasnije i povoljnije pregrade dve prostorije. Ušteda novca može biti i do 40 % a nešto više od toga se može uštedeti na vremenu. Zvučna, toplotna i hidroizolacija sa ovim pločama je često znatno bolja u poređenju sa sistemom klasične gradnje. Postavljanje ove vrste zidova se ne preporučuje za prostor između kuhinje i kupatila zbog metalne konstrukcije kao glavnog nosica pregradnih rigips ploča i uskraćivanja slobode u planiranju i montaži kuhinjskih ili kupatilskih elemenata.

Upotreba rigips i knauf ploča zastupljena je u gotovo svakom moderno opremljenom enterijeru. Pored pregradnih zidova koriste se za spuštene plafone ili razne detalje u unutrašnjim zidovima uz intenzivnu dekorativnu rasvetu koja u potpunosti utiče na stvaranje luksuzno opremljenog prostora.

Radovi na vodovodnim instalacijama:

U izboru i određivanju kompletnog rasporeda sanitarne opreme najveći uticaj ima veličina prostora. Iz tog razloga neophodna je izrada detaljnog plana i rasporeda svakog elementa. Adaptacija odnosno renoviranje ovog dela Vašeg doma obuhvata zamenu kompletne vodovodne mreže, ugradnju i montažu svih vrsta sanitarija od WC šolje, tuš kabine do najrazličitijih modela kada i ostale opreme. U grubim vodovodnim radovima potreban je provereni materijal kao i maksimalna odgovornost pri izvođenju, jer nakon završenih svih radova naknadne prepravke nisu moguće. Izbor sanitarija je isključivo na Vama i Vašim finansijskim mogućnostima.

Elektroinstalacije:

U ovim radovima obavlja se kompletna ili delimična zamena postojećih elektroinstalacija, dogradnja novih prekidača, utičnica, zamena kompletnih tabli sa osiguračima i dr. Takođe je potrebno pre izvođenja ovih radova detaljno planiranje svih razvoda kablova za svaki uređaj u Vašem domaćinstvu, odgovarajućeg mesta za svaku utičnicu, prekidač ili rasvetno telo.

Grejanje u Vašem domu:

Ovo je jedna od najskupljih stavki pri uređenju prostora i potrebno je pronaći što efikasnije i funkcionalnije rešenje. Obuhvata izradu novih grejnih instalacija, zamenu ventila i cevi i dr. Ukoliko je reč o starim i kvalitetnim aluminijumskim radijatorima potrebno ih je restaurirati, zameniti dihtung gume među rebarima i ofarbati ih. Prilikom zamene cevi možete birati da li će biti u zidu ili će se postaviti na podu.

U odnosu na izvor energije koji se koristi vrši se zamena ili servisiranje svih vrsta kotlova a mogu se ugraditi i potpuno novi. Pri izradi kompletnog projekta grejanja mogu se odabrati razni kotlovi, bojleri, radijatori, obični ili termo ventili i ostala oprema. U odnosu na kvadraturu prostora vrlo jednostavno se računa i dolazi do optimalnog broja potrebnih radijatora kao i neophodne snage.

Keramičarski radovi:

Među najizdržljivijim materijalima koji se koriste u kupatilima i kuhinjama za oblaganje površina najviše se izdvajaju keramičke i granitne pločice. Sa visokom otpornošću na vodu, vlagu, visoke i niske temperature idealne su i za prekrivanje površina na terasama ili spoljašnjim stepenicama. Širok spektar boja, dimenzija i dezena pruža Vam bezbroj mogućnosti kao i različite klase u kvalitetu što direktno utiče na cenu keramike. Pored osnovnog materijala u vidu pločica važan je i kvalitet ostalog neophodnog materijala poput lepka ili fugomala. Sve ostalo zavisi od majstora i njihove stručnosti i kvaliteta obavljanja radova.

Ugradnja stolarije:

Zamena stare i dotrajale stolarije na Vašem domu jedna je od najisplativijih investicija i treba je postaviti kao prioritet. Izbor može biti drvena, aluminijumska ili PVC stolarija. Najviše zastupljeni materijal u poslednje vreme je PVC čiji prozori i vrata u poređenju sa ostalim materijalima imaju znatno duži vek trajanja, veću vodootpornost, bolje karakteristike u toplotnoj i zvučnoj izolaciji, štednji toplotne energije kao i izuzetno povoljniju cenu.

Molerski radovi:

Prva faza je kompletna priprema i zaštita svih podova i nameštaja, sanacija eventualnih nepravilnosti u zidovima i plafonima, otklanjanje fleka, vlage i sl. pri čemu se gletuju i šmirglaju sve neophodne površine. Nakon toga se vrši krečenje korišćenjem poludisperzivnih, disperzivnih ili akrilnih boja. Od kvaliteta materijala zavisi i cena. U širokom asortimanu molersko farbarskih usluga možete pronaći i održavanje stolarije, oblaganje zidova tapetama, izradu dekorativnih zidova i sl.

Oblaganje podova:

U poslednjoj fazi adaptacije prostora vrši se prekrivanje podova. Jedna od mogućnosti je restauracija starog ili postavljanje novog parketa. U parketarskim radovima pored kvalitetnih i iskusnih majstora potreban je i odgovarajući materijal koji će ispratiti sve faze postavke, hoblovanja i lakiranja. Važno je i da se obezbedi odgovarajuća podloga a preporuka je da to budu OSB table poznate po svojim izuzetnim karakteristikama. Prednosti OSB tabli su pre svega adekvatna zaštita parketa od vode i vlage, idealna korekcija ravnajućeg sloja i stvaranje savršeno ravne podloge kao i odlična zvučna izolacija.

U slučaju da se odlučite za nešto ekonomičniju varijantu postavljanje laminata u raznim bojama i dezenima takođe može oplemeniti Vaš dom.

Odgovarajući nameštaj:

Ukoliko ne možete da pronađete adekvatan nameštaj za Vaš životni prostor idealno rešenje je nameštaj po meri. Tako po dimenzijama svake prostorije posebno možete poručiti, kuhinju, plakare, krevete, komode, police i sav ostali komadni nameštaj koji Vam je potreban.

Najnovija tehnologija 3D prikaza omogućuje najverodostojniji budući izgled svakog dela prostorije koju uređujete kao i uklapanje nameštaja i ostalih elemenata. U manjku kreativnosti i ideja uvek se možete obratiti za stručnu pomoć dizajnera i pronaći idealno rešenje.

Pri adaptaciji kuća i stanova jedan od zahtevnijih poslova za koji je ujedno potrebno dosta vremena, muke i truda je rušenje već postojećih zidova i gradnja novih. Postavlja se pitanje da li je moguće da se ovi “prljavi poslovi” nekako zaobiđu i na jednostavniji i brži način dobiju novi zidovi? Naravno da je moguće. Najlakši i sve zastupljeniji način u odnosu na klasične sisteme izgradnje su pregradni gipsani zidovi.

Gips i njegove osnovne karakteristike:

Gips spada u prirodne materijale nastale pre više od 100 miliona godina, jedinjenju vode i kalcijum sulfata. Može se potpuno jednostavno obrađivati, nije škodljiv i ima jednaku PH vrednost kao ljudska koža. Ne sadrži nikakve mirise niti bilo koju supstancu štetnu po zdravlje i okolinu. Veoma važno i pozitivno svojstvo je da ne može da gori i samim tim je jedan vid zaštite i bezbednosti u prostoru. Uloga gipsanih ploča sa mnoštvom sitnih pora je preuzimanje viška vlage iz vazduha i predavanje okolini nakon sušenja vazduha. Samim tim što se čestice vlage i vode vezuju za ploče one su apsolutno negorive ukoliko dođe do požara.

Gips ima veoma dobar odnos kvaliteta i cene, u samom postavljanju nema nereda i prljavštine, odličan je toplotni i zvučni izolator a prostor se maksimalno može iskoristiti.

Sistemi suve gradnje:

Sve veća uloga suve gradnje u građevinarstvu dokazuje koliko je ovaj način zapravo fleksibilan i sa višestrukom primenom. Primena gipsa odnosno svi gipsani radovi pružaju velike mogućnosti u kombinovanju najrazličitijih oblika i vrsta elemenata i ispunjavanju svake Vaše želje i zamisli.

U gipsane radove spadaju:

– Spušteni plafoni
– Pregradni zidovi
– Zidne obloge i suvo malterisanje gipsanim pločama
– Gipsane police i kaskade
– Gipsane špaletne
– Stilske lajsne i dekorativni elementi.

Upotreba gipsanih ploča:

Suvim malterisanjem koje je ujedno alternativa klasičnim malterisanjima, prilikom oblaganja zidova gipsanim pločama na veoma adekvatan način saniraju se sve pukotine, neravnine i ostala oštećenja.

Predrasude o gipsanim pregradnim zidovima:

Jedna od najvećih zabluda je da se kroz pregradne zidove od gipsa prenose zvukovi ili da nisu dovoljno jaki da bi na njih moglo da se kače slike i slični predmeti. Reč je o totalnoj zabludi, jer na kvalitetno izvedenim pregradnim zidovima mogu se okačiti znatno teži viseći elementi poput polica, masivnih ogledala i sl. Prenos zvukova odnosno kvalitet zvučne izolacije je u ovom slučaju pravo rešenje (između 45 i 69 dB) a na to direktan uticaj imaju podkonstrukcija i slojevi ploča.

Kod pregradnih zidova podkonstrukcija može biti jednostruka il dvostruka i obložena gipsanim pločama u jednom ili dva sloja. Kod zidova koji imaju veća opterećenja savetuju se dvoslojne gips ploče i dvostruka podkonstrukcija. Na ovaj način dobija se zid od 12 santimetara koji je potpuno jednak zidu od opeke. Sa jednim slojem zid će imati debljinu od 10 santimetara.

Korisni Saveti:

U prostorijama gde postoji mogućnost pojave vlage preporučuje se postavljanje vlagootpornih ploča. One su lako prepoznatljive jer su u zelenoj boji a ploče otporne na vatru u crvenoj.

Kod polukružnih zidova sa poluprečnikom od 60 santimetara koriste se savitljive ploče i savijene podkonstrukcije.

U poslednje vreme ćete sve češće videti trpezariju kao deo dnevnog boravka pa tako i postavljanje trpezarijskog stola u nekom delu ovog prostora.

Nekada davno porodica se okupljala za stolom za ručavanje kao centralnim mestom u trpezariji. Predratna izgradnja salonskih stanova podrazumevala je trpezariju kao centralni prostor svakog doma, namenjen zajedničkim trenucima sa najbližima, primanju gostiju i obedovanju. U današnje vreme reč je o potpuno neformalnom prostoru uglavnom spojenim sa dnevnim boravkom ili kuhinjom. U nedostatku vremena i brzim načinom života došlo je bitnih promena kada je u pitanju organizacija prostora. Od duha klasičnih i tradicionalnih trpezarija ostali su samo tragovi.

Dnevnu sobu i kuhinju uglavnom deli trpezarijski sto a vrlo često se mogu videti razni oblici kuhinjskih ostrva ili šankova koji služe poput stolova za ručavanje.

Trpezarijski stolovi:

Ono što je najvažnije za trpezariju je da se odabere odgovarajući sto i maksimalno uklopi u dati prostor. Ukoliko je reč o kvadratnoj prostoriji savetuje se postavljanje praktičnijeg okruglog stola, dok kod pravougaonih i izduženih prostora najbolje rešenje su pravougaoni stolovi. Pored oblika od presudnog značaja je i veličina odnosno dimenzije. U slučaju da mu je namena isključivo u svrhu obedovanja i porodičnog okupljanja potrebno je da ima dovoljno mesta za svakog člana domaćinstva. Ako Vam se često pridružuju i prijatelji treba odabrati veće dimenzije stola.

 

Treća bitna stvar je materijal od kojeg je sto napravljen. U malim stanovima najbolje će se uklopiti stakleni stolovi koji u vizuelnom smislu čine prostor većim. Okrugli stolovi su takođe veoma praktični naročito ukoliko imaju jednu centralnu nogu na sredini. Kod velikih stolova nema određenih pravila u odabiru materijala. Važno je samo da se uklope u stil kompletnog enterijera.

Uz svaki trpezarijski sto potrebna je adekvatna rasveta. To se može postići raznim lusterima, lampama visilicama i sl. Prilikom obedovanja potrebno je nešto jača i direktnija rasveta. Uklapanje boja je u ovom delu doma veoma važno i uglavnom se primenjuju topliji tonovi čime se obezbeđuje prijatna atmosfera. U slučaju da želite neke druge nijanse to zavisi od Vašeg ličnog ukusa i svakako da nećete pogrešiti za bilo koju da se odlučite. Uz neutralne boje odlično se uklapaju pojedini delovi zidova ukrašeni tapetama raznih boja i dekoracije.

Trpezarijske stolice:

Stolice na razne načine mogu ulepšati Vašu trpezariju. Ukoliko ste ljubitelj tradicionalnog stila izgled stolica uklopite sa stilom stola. U slučaju da želite da postignete nešto drugačiji i zanimljiviji efekat mogu se kombinovati različiti stilovi stolova i stolica kao i najrazličitije vrste materijala, boja i dezena. Od Vašeg sopstvenog ukusa zavisi izgled i određeni dizajn stolica. Ono na šta treba obratiti posebnu pažnju je komfornost pri sedenju što prvo treba ispitati pre same kupovine. Obavezno se savetuje da sednete na stolicu, podvučete se ispod stola i proverite položaj tela, da li za kolena odnosno noge ima dovoljno mesta za pravilno sedenje.

Feng shui u trpezariji:

U strogim pravilima koje feng shui diktira naročito kada je trpezarija u pitanju potrebno je pre svega da se u ovoj prostoriji postigne adekvatan osećaj topline. To svakako mogu učiniti razne ukrasne slike, veseli motivi ili sveže cveće. Sa velikim lepim ogledalom stvara se u vizuelnom smislu veći prostor što je naročto dobro za hranu koja se postavlja na sto. Slobodne uglove ukoliko ih ima treba ispuniti interesantnim saksijama cveća.

Sredina prostorije rezervisana je kao centralno mesto trpezarijskog stola. Ukoliko imate želju ili potrebu da postavite po neku policu ili smestite komodu u ovom delu, one nikako ne smeju smetati u kompletnom skladu trpezarije. Isto tako mora se obezbediti dovoljno prostora oko stola kako bi neometano moglo da se priđe stolu ili ustane.

Simboli trpezarijskog stola:

Svaki oblik trpezarijskog stola ima svoje posebno značenje. Simbol neba je sto okruglog oblika i pruža osećaj skladnosti i prijateljske atmosfere, dok je simbol zemlje četvorougaoni sto sa strožijim hijerarhijskim pristupom. Mesto sedenja najstarijeg člana domaćinstva treba da bude na severnoj strani a da je okrenut ka južnoj. Izgled i forma stolica treba u potpunosti da isprate trpezarijski sto. Jedan od predloga mogu biti udobne a elegantne stolice koje imaju rukohvate i presvlake od različitih materijala (mebl, koža, krzno) a možete odabrati i modele za čiju se izradu koristi plastika, metal ili drvo.

Položaj same trpezarije nije od prevelikog značaja u odnosu na druge prostorije. Po pravilima feng shui-a idealno bi bilo da se trpezarija nalazi istočno ili južno od kuhinje. U tom slučaju položaj prozora je najidealniji na istoku ili jugu. U svakoj trpezariji poželjno je minimum dva prozorska okvira.

Call Now Button